субота, 28. октобар 2017.

Kombo #29

Piše: Antonio J.

"Agonia Black Vomit" je italijanski black metal bend koji je od 2010. godine do danas objavio dva albuma, te po jedan demo i split. Ovogodišnji "Cosmosatanic Wisdom" je solidno dosadnjikav - tome ponajviše doprinose nakucani, sterilni bubnjevi, krkljavi scream vokali i rifovi koji bi bili odlični da su se pojavili pre prvih demoa "Mayhem-a", na primer. Prvo preslušavanje ovog izdanja je bilo izuzetno naporno, kao i dva sledeća. Bezličnost ideja, nepostojanje ičega autentičnog u bilo kojoj od pesama, besomučno recikliranje rifova i razlaganja koja su drugi bendovi odavno "provalili" nije nešto što bi moglo privući bilo koga. 1/5.

Francuski one-man projekat pod nazivom "Cult of the Horns" je bio pravo osveženje u odnosu na prethodni bend. Ruku na srce, ni "Chapter I - Domination" uopšte nije neko epokahalno izdanje, ali je svakako slušljivije. Blackened death metal u solidnoj formi, bez nekog preteranog filozofiranja: brzo, besno i blasfemično. Nažalost, i ovaj album pati od hronične jednoličnosti, te je zbog zakucavajućih bubnjeva veoma teško razlikovati pesme. Da nije drugačijih uvoda i deonica kojima se "spušta lopta", pasivni slušalac bi pomislio da je u pitanju jedna poduža "razjarena" numera. 2/5.

"Darkflight" je black/doom metal duo iz Bugarske i aktivni su od 2000. godine. Album "The Hereafter" krase duge i spore numere koje zbog svog tempa muzici dodaju "funeral" odrednicu. Sablasni harsh vokali u kombinaciji sa razvučenim rifovima i avetinjskim klavijaturama rade odličan posao i stvaraju atmosferu punu nelagode. Sporadični čisti vokali koji imaju efekat pojanja pojačavaju ionako mračnu atmosferu. Produkcija je mogla biti bolja, ispeglanija i utegnutija. Time bi do izražaja došao svaki instrument i svaki ton. No, fanovi depresivnih melodija ovde mogu pronaći i više nego dovoljno materijala. 4/5.

Finski "Gloomy Grim" je na sceni od 1995. godine, dakle gotovo punih četvrt veka. Izdanje "Fuck This World - War Is War!" je kompilacija dva demoa sa početka njihove karijere: "Fuck the World - Kill the Jehova!" i "Friendship Is Friendship - War Is War!". Ono što mogu reći o ovoj skupini pesama je da savršeno oslikava bol u preponama koji su članovi benda imali tokom snimanja istih. Apsolutno ignorisanje tadašnjih trendova je itekako očigledno, što je pohvalno. Da li to znači da je ovo neotkriveni black metal dragulj? Jeste, ali u kategoriji najiritantnijih promašaja ikada! Čestitke izdavaču na trošenju resursa za izdavanje ove abominacije. 1/5

субота, 07. октобар 2017.

Kombo #28


Piše: Antonio J.

"Verthebral", paragvajski death metal bend, je ove godine objavio svoje drugo izdanje pod nazivom "Regeneration". U pitanju je veoma dobar album koji auditorijumu nudi nešto kao mini istoriju žanra, te se može čuti od svega po malo. Ima tu i deathrasha, i oldschool deatha, ali i nešto zahtevnijih deonica na tragu technical deatha. Sve je to fino uklopljeno, sa jasnim instrumentima i vokalom koji kao da je isečen sa nekog izdanja sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Pesme su manje-više istog tempa, a kao najveću zamerku bih naveo to što im je veoma sličan ritmički uvod (sem poslednje koja je najsporija), ali su i pored toga poprilično slušljive. 4/5.

Slovački "Necroheresy" sviraju mešavinu death i black metala koja na trenutke fino zvuči, ali mahom ne uspeva da održi pažnju slušaoca. "Asylum" jednostavno ne nudi neku preterano upečatljivu muziku zbog koje biste mu se preterano često vraćali. Pesme u proseku traju tri minuta, većina njih je brza i sa repetativnim trešerskim "zakucavnjem" koje posle nekog vremena postane veoma zamorno. Iako volim da čujem taj siroviji pristup (prostije numere, ali iskrene i sa "iz neba, pa u rebra" stavom), smatram da je potrebno barem malo razgranati ideje. 2/5.

"Mouldered", kolumbijski death metal bend, je svojim debi albumom "Chronology of a Rotten Mind" odradio sasvim korektan posao. Nema tu nekog preteranog filozofiranja, niti eksperimentisanja: samo reski death/gore rifovi koji deluju kao satara koja ravnomerno i brzo seče sve što se pod njom nađe. Kod ovakve muzike ne očekujete previše, već samo dobru zabavu (da se tako izrazim), a ovde toga ima sasvim dovoljno. Kao jedini minus bih naveo vokale koji mi nikako nisu legli. Jednostavno ne volim taj growl koji vuče kao pig-squeelu, kao ni "promukli" harsh. Sem toga, sve drugo je i više nego OK. 3/5.

Finski dvojac "Buried and Gone" navodi da svira alternativni metal, što je samo donekle tačno. Album "The Final Hour" mi deluje kao mešavina onoga što njihovi zemljaci "Poisoblack" i "Blackstar Halo" rade. Dakle, melodična muzika koja ide od laganijih, akustičnih deonica, pa do onih osetno bržih. U pitanju je zaista dobro izdanje, kompletno u svakom smislu: idejnom, sviračkom i produkcijskom. U pojedinim trenucima su me podsetili na "Destrophy" i na "55 Escape" - tada je i najviše do izražaja dolazila ta "alternative/nu" crta. Preporuka! 4/5.

"Ashen Epitaph" su na sceni gotovo deceniju i po, a iza sebe imaju šest izdanja. Poslednje u nizu, album "The Formed Filth Enigma", je možda je jedno od najboljih ovogodišnjih izdanja na srpskoj metal sceni. Zaista volim da čujem ovako dobar death metal kome je svaki sekund ispunjen ubitačnom energijom i koji prosto diže adrenalin. Prva trećina albuma (ne računajući intro) je gotovo perfektna i teško je reći koja bi se pesma mogla nazvati najboljom. Na ostatku albuma se po kvalitetu izdvajaju još i "Destroy All False Faith" i "Shadow of the Grey Sun" koje su zaista maestralne.

Ostale numere su daleko od loših, ali su ipak itekako slabije od onih koje sam naveo. Imaju one svojih itekako svetlih trenutaka, solaže i neke deonice su veoma "catchy", ali ostavljaju dojam određene "usiljenosti". Deluje kao da se negde prilikom komponovanja izgubila nit, pa su jednostavno finalizirane tako da ne odskaču od zamišljenog koncepta. Ruku na srce, to sve nije pokvarilo krajnji utisak. Iako je maksimalna ocena izostala, verujte da je pravo uživanje slušati ovaj album. 4/5.