четвртак, 23. фебруар 2017.

Kombo #20

"Damnation Plan" su finski moderni melodeath bend koji je aktivan od 2004. godine, a "Reality Illusion" im je tek drugi po redu album. Ono što na njemu nude je odlična svirka, pre svega energična i poletna, sa odličnim zvukom gitara, i galopirajućim bubnjevima. Vokalisti su takođe na visini zadatka, te se sa svojim glasovnim mogućnostima odlično uklapaju u žanr kome bend pripada. Napisao bih da je ovo perfektno izdanje ali, nažalost, to ne mogu iz samo jednog razloga: "Reality Illusion" i previše podseća na sve što su švedski "Soilwork" radili od "Natural Born Chaos" do sada. Ne želim reći da su njihov klon, ali slušajući ovaj album poslednjih nekoliko dana, iznova sam dolazio do zaključka kako se ni već pomenuti švedski bend ne bi stideo da ga potpiše. 7/10.

Ako volite "Audrey Horne", onda ćete verovatno zavoleti i "Sprague Dawley", bend koji u melodičnu hard-rock osnovu dodaje i grunge i pop u tragovima. "Missing Piece" je jedno skoro pa veselo izdanje (čak i u melanholičnijim momentima), toplo i pre svega iskreno, te već od prvih tonova kupuje slušaoca. Jednostavno, teško je ne uživati u zaraznim rifovima i simpatičnim vokalnim rešenjima njihovog frontmena. Na samom albumu možete naći sve što poželite: brže pesme, onda one nešto sporije (u srednjem tempu), kao i neke koje bi se mogle nazvati baladama (iako to baš i nisu). 8/10.

"Starkill" su američki bend koji kombinuje melodic death, power i symphonic metal. Iako su njihova prva dva albuma imala veći akcenat na sympho melodeath-u (pogotovo drugi, perfektni "Virus of the Mind"), prošlogodišnji "Shadow Sleep" je svojim većim oslanjanjem na power postao njihova karta za ulazak u prvu A ligu metal bendova. Skoro nisam čuo ovako dobro izbalansiranu kombinaciju različitih podžanrova sa, malo je reći, odličnom produkcijom. Oštre i jasne gitare, energična ritam sekcija, klavijature koje daju dodatnu dimenziju zvuku i vokali koji ne škripe ni u jednom momentu, bilo da su čisti, horski, harsh ili growl. Bez imalo premišljanja: 10/10.

Sa šveđanima "Centinex" ne možete pogrešiti jer nikada do sada nisu razočarali. Za malo više od četvrt veka (koliko je prošlo od njihovog osnivanja), izdali su zavidan albuma od kojih je teško izabrati jedan koji se može nazvati prototipom njihovog zvuka. Prošlogodišnji "Doomsday Rituals" svojim kvalitetom ni za pedalj ne odstupa od standarda koji su članovi benda sami sebi postavili. Deset pesama razarajućeg death metala u obliku zvučne galopirajuće furije koja najavljuje potpuno uništenje. Album bez mane. 10/10.

понедељак, 20. фебруар 2017.

Depresivni ponedeljak

"Worst Putrid Tongue" je najnovije izdanje francuskog one-man projekta "Abysmal Growls of Despair". Majko mila - ovo ubija u pojam na dosad nepoznate načine! Poslednje trunke lepog raspoloženja nestaju posle prvog minuta prve pesme, koja je i najkraća ("samo" nepunih osam minuta). Ostatak albuma je tu da do krajnjih granica testira vaše nerve i raspoloženje. Sve deluje kao jedna pesma, rastegnuta da traje pedesetak minuta, a koji opet deluju kao večnost. Jedna jedina dobra stvar kod ovog izdanja je omot i ništa drugo. Jes' da se u slobodno vrme bakćem sa noise-om, ali ovo je previše čak i za mene. 1,5/10.

"Distressful Project" su ruski gothic/doom bend, a njihov drugi album "Fucked-Up Songs" je pravo osveženje od prethodnog izdanja. Stoji da naziv i ne obećava previše, ali je bar iskren, na neki pozitivno uvrnuti način. U suštini, u ovih deset pesama nećete naći ništa što bi ga moglo izdvojiti iz gomile sličnih. No, moram priznati da je slušljivo, obiluje zanimljivim eksperimentalnim deonicama i, što je najbitnije, drži pažnju. Sam podžanr je takav da ne cilja široku publiku, već na one koji vole mračan i težak zvuk sa uvek dobrim klavijaturama, growl i čistim vokalima. Vredi preslušati barem jednom. 6/10.

Iz Estonije nam dolaze "Celestial Crown", zanimljiv gothic/meloblack bend koji je aktivan skoro dve pune decenije. Prošlogodišnji "Rebirth" im je peti po redu album koji me po zvuku asocira na mešavinu italijanskih "Macbeth" i britanskih "Cradle of Filth". Samo izdanje je, generalno gledano, korektno i ništa više sem toga. Većina pesma je mogla biti skraćena za barem 40 posto, pošto je taj višak tu samo da rastegne njihovo trajanje usled manjka kreativnosti. Najbolji trenutak na izdanju je pesma "Deep Blue" koju pomalo kvari škripavi harsh vokal - growl ili čak čisti muški vokal bu tu mnogo bolje legao. Sve u svemu - 5/10.

Prvi album ruskog benda "Defiance of Decease", "Suicide", bi bio mnogo bolji bez vokala, bilo da su u pitanju duboki, narativni muški vokali ili growl-ovi. Sama muzika govori i više nego dovoljno za jedan ovakav doom/death bend. Još da je i produkcija bila bolja, zanimljive ideje i neke od predobrih deonica bi pokazale svoju punu snagu. U nekim trenucima se može primetiti uticaj legendarnih "My Dying Bride" i "Mourning Beloveth", što je sasvim logično. Bubnjevi i pored potpisanog bubnjara ostavljaju dojam kao da su nakucani i ponekad kao da kaskaju za ostatkom benda. Kada se sve sabere i oduzme, nije loše za preslušati. 6/10.

петак, 17. фебруар 2017.

Papazjanija #5

"Nighon" su finski simfonični industrial metal bend koji je sa radom počeo pre devet godina, a "The Somme" im je drugi po redu album. Ono što imamo ovde je muzika na tragu onoga što su norveški "The Kovenant" radili od svog "Animatronic" albuma, ali na mnogo bolji način. Glas njihove vokalistkinje Alve Sandstrom je prosto predivan i u odličnom je kontrastu sa hrapavim, distorziranim harsh-om Nikoa Hagbloma. Sama muzika je podjedako dobro i zamišljena i odsvirana, a produkcija je po kvalitetu prati u stopu. Refreni na većini pesama imaju pop efekat i veoma su himnični - prosto nose slušaoca svojom energijom. 9/10.

Iz Luksemburga nam dolaze "My Own Ghost", alternativni rok bend koji se ne libi inkorporiranja elctro/industrial i pop zvuka u svojoj muzici. "Life on Standby" je i više nego korektno izdanje, mahom veselo i poletno. Naravno, ta veselost se smenjuje sa dobrom dozom melanholije, što je i za očekivati od benda ovakvog usmerenja. Ovo nije album koji ćete navesti kao jedan od svojih deset najomiljenijh, ali je svakako jedan od onih koji ćete s vremena na vreme pustiti, pogotovo u trenucima preko potrebnog opuštanja. 7,5/10.


"Aksaya" je black/death kvartet iz Francuske, a "Kepler" im je drugi po redu album. Pored dobre ideje i nekih odličnih deonica, ovo izdanje ne nudi previše. Neinventivni, dosadnjikavi i na trenutke naporni bubnjevi, pomalo odbojni vokali i gitare kojima je distorzija previše "škripava" za upeglaniju produkciju kakva je na ovom izdanju. No, to ne znači da ovde nema dobrih numera. Jedna od njih, "Fractale", je odličan pokazatelj kako je sam "temelj" albuma lepo zamišljen, ali da realizacija svega ostalog i nije baš lepo legla. Druga pesma koja mi se svidela je "Tau Ceti E" i sa njom se lista pozitivnih stvari završava. 6/10.

"Aegri Somnia" je španski bend koji u svoj folk metal dodaje primese metala i blagih elektro semplova. Dakle, nije u pitanju folk metal, da se razumemo odmah. Umesto akustičnih gitara, korišćene su električne, distorzirane. Dosta me podsećaju na stari "Orphaned Land", samo bez bubnjeva i muških vokala. Produkcija je evidentno dobra, s tim što zaista ne znam u kojoj prilici bih uopšte pustio "Ad Augusta Per Angusta" koji je poprilično težak za slušanje. Smatram da su baš zbog pomenutih elektro semplova i distorziranih gitara članovi benda pokvarili potencijal album ima. 5,5/10.

"CharcoalCity" sviraju mešavinu zanimljivu mešavinu dark rocka, industrial metala i gothica. Ovaj belgijski trio je na svom debi albumu, naslovljenom "Greyscale" odradio stvarno dobar posao. Numere su mahom srednjeg tempa, ali su daleko od dosadnih, iako na trenutke zaliče jedna na drugu. Cenim da bi "Nosferatu" i "Rosetta Stone" zvučali ovako da su svojoj muzici dodali industrial elemente. Što se kreativne i izvođačke strane tiče, nemam nikakvih zamerki. Produkcija je takođe dobra, te su balans i kontrast između instrumenata, vokala i semplova savršeno ujednačeni. 8/10.

уторак, 14. фебруар 2017.

Kombo #19

Novosadski blekeri "Wolf's Hunger" su 9. septembra 2016. objavili svoj drugi album "Bež'te živi, vraćaju se mrtvi". Uz dobru produkciju i (što je najbitnije od svega) dobre pesme, devetogodišnja diskografska pauza je na pravi način prekinuta. Veoma rano je ovaj black/thrash bend dobio svojevrsni kultni status, status koji nosi određeno breme: svako izdanje i svaki njegov delić se pomno posmatra. Stoga se ne sme samo puko igrati na sigurno, već se sve kockice moraju poklopiti. U ovom slučaju je sve ispalo kako treba, te smo dobili priliku da uživamo u jednom zaista finom i kvalitetom ujednačenom albumu. 8/10.

"Aenigmata" je prošlogodišnje, peto po redu, izdanje mađarskog tecnhical death/grind benda "Sin of God". U nešto manje od 40 minuta se može čuti sve ono što je fanu ovakvog žanra potrebno: brza, precizna svirka, duboko-pakleni growl vokali, zakivajući bubnjevi, besni rifovi i produkcija koja iz svega nabrojanog izvlači ono najbolje. E, sad, da budemo iskreni: ovakvih bendova ima mali milion po celome svetu i svi oni nude manje-više izdanja sličnog kvaliteta. No, kada se ovaj album nađe na vašoj plejlisti, teško je pritisnuti "stop" i slušati nešto drugo. 7,5/10.

"Neman" su novo ime na crnogorskoj sceni, a "The Path of Thorns" je njihovo debi izdanje. Ekipa iz benda je veoma ozbiljno shvatila ono što radi, te je za kratko vreme od početka rada zasukala rukave i krenula udarnički. Četiri pesme koje imamo ovde su nazvali demoom, što je pomalo potcenjivački, jerbo je ono kvalitetnije od mnogih dugosvirajućih izdanja. Žanrovski su sebe svrstali u melodic death metal, ali muzički su mnogo bliži starijoj, oldschool verziji tog potpravca i tu ne mislim na geterburški zvuk, već onaj "kontinentalniji". Odličan početak zaista: 8/10.

Debi izdanje nemačkog benda "Morass Skoffin", naslovljeno "Blindfold" je, u najmanju ruku, zanimljivo. Nije baš epohalno, niti osvežavajuće, ali je fino za preslušati. Pomalo ostavlja utisak već viđenog, pošto u nekim trenucima podseća na neka druga ostvarenja, ali ima i svojih vrlina. Svaki instrument, zajedno sa vokalom, je jasan, ujednačen kvalitetom (iako su bubnjevi i rifovi često generični i repetativni), za šta je zaslužna sasvim korektna produkcija. No, da bi se bend koliko-toliko probio dalje, potrebno je da se mnogo više potrude mnogo više nego što su to uradili tokom rada na ovom mini albumu. 6/10.

понедељак, 06. фебруар 2017.

Kombo #18

"NordWitch" je ukrajinsko-mađarski bend koji u svojoj muzici kombinuje black i death metal. Petorka predvođena opakom vokalistkinjom je na svom prošlogodišnjem debiju, "Mørk Profeti" pokazala da itekako ume da napravi materijal koji slušaoca kupuje na prvu loptu. Jasne gitare, sa dobrim odabirom distorzija, ritam sekcija koja ne odskače od nekog standarda (ali koja nipošto nije monotona), dubok i hrapav vokal, kao i odlično nivelisana produkcija su ono što krasi ovih osam numera. Iako ne epohalan, ovo je zaista dobar album i jedan od onih koji mi se najviše svideo već posle prvog preslušavanja. Odličan start: 8/10.

"Serpentine Creation" dolaze iz Bugarske, a "Incest" im je peto po redu izdanje. Ovaj prošlogodišnii mini album sa 4 numere otvara istoimena techno-black kompozicija, koja odskače od ostatka izdanja. Iako je solidan broj black metal bendova imao ovakve žanrovske izlete (remiksi i slično), ne mogu reći da nisam bio iznenađen. Ta pesma me i nije preterano oduševila, ali ne mogu da sporim da su i ona i ostale, pre svega, odlično isproducirane, a da je zvuk na najvišem nivou. No, za razliku od njihovog prethodnog izdanja ("The Fiery Winds of Armageddon"), ovom fali koja numera više da bi bilo potpunije. 7/10.

"The Jackals Regiment" je četvrti po redu album indonežanskih "Rajam". Ono što sviraju najviše podseća na nordijski black metal sa kraja devedesetih i početka dvehiljaditih. Dobra produkcija vadi stvar u vezi ovog izdanja kome je najveći problem to što je predugo. Svaka numera je mogla biti kraća za barem trećinu trajanja, te bi se tom konciznošću u prvom planu našle neke zanimljive deonice. Ritam sekcija je generična, monotona i u trenucima naporna za slušanje. Očigledno je da su članovi benda pokušavali da naprave album koji će biti čisto podražavanje evropskog zvuka. Šteta. 5.5/10.

Pažnju na "Balance Interruption" mi je pre nekoliko nedelja skrenuo Bagzi sa "Headbang-a" i to baš na album "Door 218". Od prve numere sam znao šta mogu da očekujem, jer već prvi taktovi odaju miks black metala sa cyber, avangardnim, orijentalnim i apstraktnim uplivima. Kao da u jednom bendu čujem sve one "uvrnute" deonice koje krase opus beloruskih "ID:Vision" i norveških "Dødheimsgard". Sama konstrukcija pesama je odlična, a sam kvalitet naglašavaju neočekivane promene ritmova, uplivi naratorskih i skoro pa opuštajućih semplova i nadasve predobra produkcija. Maestralno! 9/10.