четвртак, 26. јануар 2017.

Kombo #17

Iz Crne Gore nam dolazi "Abhoth", atmosferični death metal bend koji je 2014. godine objavio svoje prvo izdanje - mini album nazvan jednostavno "Abhoth". Tri pesme koje su ponudili su i više nego dovoljne da pokažu da su definitivno ime na koje treba računati u budućnosti. Kvalitetna, teška svirka, prošarana odličnim simfo delovima stvara odličnu melanholično-apokaliptičnu atmosferu. Oštri rifovi, pregršt melodičnih denica, harmonije, ritam sekcija bez mane i duboki, hrapavi growl deluju kao vrtlog koji vas vuče ka svome jezgru. Produkcija je po kvalitetu ispratila i stvaralački i izvedbeni deo, te ovo izdanje dobija 9/10.

"Hostis" takođe dolaze iz Crne Gore, a svoj prvi album, "Hostis", su objavili u avgustu 2016. godine. Bend se kategoriše kao deathrash, što je sasvim na mestu, pošto je pokupio sve ono najbolje iz oba žanra koja kombinuje u svojoj muzici. Da nije growla i neretkih "svirepih" death deonica, lagano bi "prošao" kao thrash metal izdanje. Same ideje, sviračko umeće i produkcija su na veoma visokom nivou, dok svaka pesma drži pažnju i ne budi želju da neku od njih eventualno preskočite. Jedino što mi se nikako nije svidelo je to što 5 od 6 pesama počinje na gotovo istovetan način, gde su slični rifovi upareni sa udarcem o činelu, te ta prva dva takta stvaraju osećaj već viđenog. Na svu sreću, pesme su nadasve veoma kvalitetne, te se ova sitna repetativnost može ignorisati. 8,5/10.

Kombinovanje progresivnog i death metal sa đentom i to dobro? Nemoguće! E, pa - moguće je i to na debi albumu "Ironshore", koji potpisuje kanadska ekipa "Oni". Ovo izdanje je odličan primer "mutacije" samog metala, gde se više žanrova stapa jedan u drugi, prepliće, te tako stvara sasvim novu potkategoriju. Osnova muzike ovde jeste metal, dok su death, prog i đent odmereno dodavani i procentualno nivelisani. Na taj način nijedan od podžanrova ne uzima primat, ali se time opet pomalo ograničavaju ideje. Sem standardnih instrumenata, bend koristi i vibrafon kojim već egzotičnom zvuku dodaje i džezersku notu. 8/10.

"Dark Rites" su internacionalni melodic death metal trojac, sa članovima iz SAD-a, Švedske i Velike Britanije koji je 23. januara 2017. objavio svoj prvi album, nazvan isto kao i bend - "Dark Rites". U pitanju je solidno izdanje koje ne odstupa ni za petalj od parametara žanra. Dobro je odsvirano, produkcija je isto takva, dok su same pesme generalno OK. Ipak, ne može se zametnuti utisak da je ovih osam numera veoma slično gomili drugih koje ste ranije čuli i da ne donose baš ništa novo. No, ako ste zagriženi melodeath fan i ako ste gladni za novim izdanjima, pretpostavljam da će "Dark Rites" zadovoljiti vaše kriterijume. 7/10.

петак, 20. јануар 2017.

Kombo #16

"Vicery" su jedno od najfriškijih imena na srpskoj metal sceni koji čine vokalistkinja Ivana Momčilović i Elio Rigonat (koji je zadužen za sve instrumente). Krajem prošle godine su objavili svoje prvo izdanje, mini album pod nazivom "Vicery", na kome su prezentovali svoje viđenje modernog death metala koji se u pojedinim trenucima graniči sa deathrashom. Što se "zvučnog kostura" tiče, sve je na svom mestu, od ideja, preko sviranja, do završnog (produkcijskog) dela. Svaki instrument je jasan, ništa niti škripi, niti je suvišno. Jedino su vokali mogli biti daleko manje duboki, a mnogo više režući, te time i "svirepiji" (što ne znači da su loši ovakvi kakvi su). No, za početak, ovo je veoma dobar "ledolomac": 8/10.

Australijski "Naberus" su 2013. objavili u digitalnom obliku album pod imenom "Reveries". Prošle godine su pronašli jakog uzdavača koji im je obezbedio fizičko izdanje, te su uz još nekoliko novih pesama svojim fanovima podarili "The Lost Reveries". Za ovo izdanje mogu reći da muzički negde između metalcorea i modernog melodeatha i da je pritom jedno od onih veoma pitkih, donekle sladunjavih, ali itekako kvalitetnih. U zvuku benda se mogu čuti inkorporirani uticaji i američke i evropske škole, začinjeni sa odličnom produkcijom koja, na svu sreću, nije sterilna, već daje prostora muzici da pokaže svu svoju eksplozivnost. Bez dvoumljenja: 10/10.

"NORĐ" dolaze iz Danske, a mini album "Alpha" im je prvo izdanje od 2013. godine, kada su počeli sa radom. Ono što sviraju je melanholična mešavina prog-rocka i dark metala. Simpatična kombinacija, lepo zamišljena ali, na žalast, ne baš najbolje finalizirana. Produkcija je trebalo da bude mnogo bolja, pošto su instrumenti, kao i vokali, previše "suvi" i umrtvljeni. Svirački je mahom sve dobro, to ne sporim. Kao vokalne linije bi odlično legle neke slične onim koje "The Man Eating Tree" imaju na svom poslednjem albumu. Ipak, ako sve minuse stavim po strani, mogu reći da ovo izdanje vredi preslušati. 7/10.

"Rückwater" dolaze iz Finske, sviraju stoner rock, a "Bonehead" im je treće izdanje od 2010. godine. Ovaj trio nam na svom najnovijem izdanju nudi odličan saundtrack za trenutke u kojima, ako ste momci imate: slobodnu gajbu, hladno pivo, lepo (žensko) društvo i manjak odeće na sebi. Za cure je otprilike ista kombinacija u igri. Ako kojim slučajem sedite u zamračenoj gajbi sami, sa ostatkom dedine rakije, onda se samo zavalite u omiljenu fotelju i uživajte dok se ne uspavate. Sa kreativno-sviračkog i produkcijskog aspekta nemam ni najmanje zamerke, te stoga dajem 9/10.

уторак, 17. јануар 2017.

Kombo #15

Posle devet godina diskografske pauze, švedski black/thrash bend "Raise Hell" nam je ponudio novi album pod nazivom "Written in Blood". Na svom prvom izdanju su imali stil sličan "Dissection-u", no već sa drugim su svom zvuku dodali dosta trešeraje, ali i nekog black 'n' roll-a, što je samo plus. Svako ko se deklariše kao trešer ne bi smeo da ignoriše ovakav biser od benda. Ono što oni pružaju je odlična audiofilska zabava, perfektno utrošeno vreme na slušanje melodičnih, a opet režećih rifova i melodija, pokoje (uslovno rečeno) laganije pesme i odlične ritam sekcije. Vokal? Taman kakav treba da bude: ni previše blekerski opskuran, ni previše trešerski neartikulisan.

Portugalski bend "New Mecanica" je pretprošle godine objavio svoj drugi album pod nazivom "No Straight Line". Mišljenja sam da su oni jedan od najboljih alternativnih metal bendova, rame uz rame sa velikanima kao što su prekobarski "Drowning Pool" i "Soil". Momci kidaju, bukvalno. Prvi album "Love & Hate" je takođe bio odličan, ali ovaj novi... Brz, poletan, agresivan, melodičan, himničan - sve u jednom.
Dugo su bili tihi, sporadično najavljivaše da se nešto kuva, a onda se samo pojavio link za preslušavanje (na njihovom zvaničnom sajtu i na "Soundcloud-u"). Na "Tjubu" se nalazi oficijalni spot za pesmu "Beyond Lies", jednu od najboljih.

Banjalučki "Monument" je 2010. godine za "SMP music" objavio ubitačni mini album pod nazivom "Evolved Self Projection". Pet neverovatnih numera (šest, ako računamo i intro) od kojih se ne zna koja je bolja. Produkcija, iako kućna, na visokom nivou, odlične ideje, odlični rifovi, moderan pristup prilikom stvaranja kostura pesama, perfektni vokali - izdanje koje svojim kvalitetom udara šamar i mnogim afirmisanijim bendovima sa zapada. Nažalost, bend nije aktivan već neko vreme, što je prava šteta. Ovakav moderan death metal je pravi dašak osveženja od generičnih i repetativnih izdanja koja ne izlaze iz okvira žanra.

"Ebony Tears" je švedski melodeath bend i neaktivan je deceniju i po. Za pet godina postojanja, bend je objavio jedan demo i 3 albuma. "Tortura Insomiae", njihov prvi album (objavljen 1997.), je odličan predstavnik tog "geterburškog" zvuka (iako su oni iz Stokholma, ako to išta znači): brzi i gotovo "veseli" rifovi, solaže kao njihov produžetak, pomalo reske i prštave distorzije, "hrapav" (harsh) vokal, poneki growl. Bubnjevi potpuno "slobodni", ne prate puko ono što gitare diktiraju. Bas je za nijansu tiši nego što bi trebalo, ali je to nadoknađeno odličnim deonicama u kojima se izdvaja od ostatka muzike.

Veliki plus na albumu je dodatak violina koje su odlično začinile zvuk. Tu su i prelepi ženski vokali i to ne u soprano stilu, što je odličan izbor (isto kao i prateći muški). Sporadične akustične deonice se podrazumevaju. Produkcija je idealna - niti previše sirova, niti "nabudžena"

петак, 13. јануар 2017.

Kombo #14

"Skeletal" dolaze iz Finske, a muziku na njihovom prvom albumu "Dreadful Life" bih opisao kao death metal sa blackened nabojem i pankoidnom energijom. Da, to znači da album razbija koliko je dobar! Bez imalo problema se može svideti kako onima koji preferiraju "old school" zvuk, tako i onima koji vole moderniju školu. Sirovije distorzije, oštrije, jasna ritam sekcija i mučenički growl koji prelazi u agonijski scream i solaže koje neverovatno asociraju na "Dismember". Teško je odabrati favorite, pošto su svih 33 minuta perfektni, ali moram navesti "Sewers of This World", "Leap of Faith", doomični "Reaching Out" i "Return to the Grave" kao one koje su ostavile najveći utisak na mene. Odlično je počela ova godina: 10/10.

"Dantalion" su španski melodični doom/death bend koji postoji od 2004. godine, a "...and All Will Be Ashes" im je šesti po redu album. Ono što na njemu nude je muzika na tragu "My Dying Bride" i starih "Paradise Lost", ali nikako plagijatorska, već nadasve autentična i zanimljiva. Odlična produkcija, odlični kosturi pesama, atmosfera zarazna i donekle opuštajuća. Dakle, tipično izdanje koje se sluša od početka do kraja, što je svakako veliki plus za bend ovakvog usmerenja. Zanimljivim melodijama i promenljivim ritmovima, muzičari ovog sastava su sami sebe predupredili od upadanja u monotoniju, te udaljavanja slušaoca. Svaki segment je na najvišem mogućem nivou, te je krajnja ocena: 9/10.

Iz Čilea nam dolazi "Mourners Lament", veoma kvalitetan doom/death metal bend. "We All Be Given" im je prvi album i slobodno mogu reći da ni on, kao prethodna dva, nema mane. Kada je ovakav žanr u pitanju, logično je da će se upoređivati sa gomilom sličnih i daleko poznatijih imena. No, i pored toga, ova južnoamerička ekipa je izučila zanat do tačnina i uopšte se nije obrukala onim što je u ovih skoro 44 minuta prezentovala. Ako volite finski "Rapture", onda "Mourners Lament" zamislite kao njihovu "težu" i "zagrobniju" verziju. Ovaj i prethodni album su dušu dali da se slušaju jedan za drugim - kao da su dve strane istog novčića. Zbog toga je i ocena ista: 9/10.

Na sajtu "The Metal Archives" piše da su "Synthetic" melodic death metal bend. Možda su to nekad i bili, ali ono što se na njihovom debi albumu "Here Lies the Truth" se to ne može čuti. Ono što ova ekipa iz Kembridža svira se naziva "modernim metalom", jer nije ni tipični heavy, nije ni alternativa, a nije ni metalcore. Muzički je kao razvodnjena verzija švedskih "Soilwork" (iz perioda od 2002. do 2007. godine), a pošto je za produkciju bio zadužen lik koji je radio na albumima Italijana "Disarmonia Mundi", jasno vam je da izdanje nije za ignorisanje. U nekim momentima su me neki iskorišćeni semplovi podsetili na "Machinae Supremacy". Sve u svemu, ovo je veoma fino, pitko i lepo upakovano izdanje (svirački i produkcijski). 8/10.

петак, 06. јануар 2017.

Kombo #13

"Hate Unbound" dolaze iz Detroita (SAD) i, po svojim rečima, sviraju death/thrash metal. Izostavili su da napomenu da u zvuku koji krasi njihov debi album, "Plague", ima podosta uticaja groove metala. Prva pesma me je pomalo smorila, jer je generična preko svake mere. Na svu sreću, naredna je bila mnogo bolja. Posle toga... Bend ima potencijala, ima ideja i što je najbitnije - ima talenta. Šteta je što sviraju ono što vole na pogrešan način: suviše se trude da zvuče kao bendovi koji su im uzori. Zbog toga deonice iz jedne numere previše podsećaju na deonice iz druge: ritmički i po rifovima deluju samo vao varijacije iste ideje. Ipak, ne mogu reći da je album loš. Jeste on prosečan "ledolomac", ali nekoliko pesama odavde zaista vredi: "Cut", "Suffering", "Soiled" i "Puncture". Svidelo mi se i to što nekoliko rifova neverovatno podsećaju na one sa "The Sound of Perseverance" od "Death". Samo zbog toga će dobiti jednu ocenu više nego što bi trebalo: 7,5/10.

"Diktaattori" je debi album finskih trešera "Rajalla". Nekim idejnim rešenjima me podsećaju na svoje groove/thrash sunarodnike "Northern Discipline" i "Am I Blood", što je svakako plus. Nemam nikakvih prevelikih zamerki na ovo izdanje, sem što su uvodi u neke numere mogli biti malo bolji, originalniji i što u nekim deonicama ima previše onih dosadnih trešerskih "tapa-tapa-tapa" ritmova koje u stopu prati vokal iste dinamike. Sa sviračke i produkcijske strane je sve odrađeno maksimalno korektno. Što se kompozitorsko-idejnih rešenja tiče, mogli su malo manje da se drže "školskog recepta" i da se otisnu van granica žanra. Kao najzanimljivije pesme izdvajam "Diktaattori", "EVK", "Arpa", "Taaka" i "Risteyskotha". Na veresiju dajem jednu ocenu ocenu više: 8/10.

Nemački "Therein" deluju kao neka mešavina sačinjena od delova bendova "DevilDriver", "Heaven Shall Burn" i "Centinex" (barem iz prve polovine dvehiljaditih). Dakle, mešavina melodeath i thrash zvuka čine "Forsaken Ground" veoma pitkim albumom. Vokalna rešenja su odlično odabrana i u potpunom su skladu sa muzikom, što je veoma bitno za ovakav stilski miks. Volim kada čujem neki novi bend, o kome nemam nikakvog znanja, a koji uspe da me natera da ceo album iz prve preslušam od početka do kraja. Tako je i sa ovim izdanjem: neka loših pesama (pogotovo ne zamornih), energičnost izbija iz svakog tona, pa čak i onda kada su u pitanju manje dinamične deonice u pitanju. Favoriti su mi "I Can't Deny", "My Haven", "Blindfold" i "Insanity". Jedina veća zamerka se odnosi na sam početak polovine numera zbog kojih uvodni taktovi ostavljaju utisak da liče jedna na drugu. To se primeti ako želite da čujete neku određenu pesmu, ali ne znate kako se zove, pa puštate svaku dok je tražite. Sve u svemu, krajnja ocena je 8/10.

Album "World Without End", užičkih "Zer00ne" mi se na telefonu nalazi već gotovo pune dve godine, što je svakako jasan pokazatelj koliko je ova ekipa dobra. Njihovo viđenje metalcorea daje akcenat na onaj "metal" prefiks, dok neke gotovo pa prog deonice (ne, ne Malmsteenovske, već rifovsko-razlagajuće - za nas koji nismo muzičari je sve to prog, hehe) ih jasno distanciraju od gomile prosečnih (svetskih) korovskih bendova. Svaka numera bukvalno (što bi počivši Savo iz Kikinde rekao) "preljeva" od adrenalina. Ako vam je potreban prototip dobrog modern metal albuma (ovako bi trebalo "In Flames" sada da zvuče, bre), onda je to upravo ovaj. Kao najzanimljivije numere bih izdvojio: "Fake Prophet" (veoma upečatljiv intro), "Demonator", "Dystroian Mind", "Holocaust", "Hillside Strangler", "Through the Gates", i "Exile" (opako dobar instrumental). Ocena: 9,5/10.