субота, 31. децембар 2016.

Blitzkrieg #4

Norveški "Kvelertak" dođu kao aperitiv, čašica rakijice (il' dve, a što ne i tri) za zagrevanje, a svojim veselim pankoidnim blekerajem dižu raspoloženje za 99,9 posto. Njihov prvi, samoimenovani album je pravi izbor za razbijanje turobnosti.

"Manegarm" i "Legions of the North" - nema proslave bez vikinškoga melosa. Poželi čovek prosto da zarad večne slave i Valhale ode u neki boj, makar i u špajz sa buckastom Valkirijom nekom.

"Eaten Back to Life" otvara niz klasičnih dela, hitova za sva vremena i generacije - rekli bi neki. Floridski veterani "Cannibal Corpse" su svojim debi izdanjem postavili neke od standarda death metal zvuka koje su potom sami unapređivali.

"Death". "The Sound of Perseverance". Histerija, ludilo, mlataranje air gitarama u punom zanosu, ispijanje polulitarske limenke piva na eks. Vraćanje filma i podsećanje na vreme kada se ova gromadčina od albuma prvi put našla u plejeru...

Bez legendardnih "Dismember" se ne može! Red death metala, red death'n'roll-a - sušti kvalitet. "Massive Killing Capacity", album koji nema mane. Svirepo veseo i ubistveno zarazan.

"Figure Number Five" je kao 'ladno pivo kojim se preseče dedina ljuta rakija, pečena davnijeh godina. "Soliwork" je tu za razmrdavanje onih koji tek pristižu na bal i za hvatanje blagog predaha onih koji su dotle lumpovali.

Derani "Children of Bodom" već prvim taktovima albuma "Follow the Reaper" vraćaju snagu onima koji su mislili da je za njih noć gotova. Mešavina powera i melodeatha sa vrištećim "jaoh, jaoh, jaoh" povicima direktno dira u "folklorski sevdah gen".

"Hypocrisy" su albumom "Obsculum Obscenom" samo potvrdili što je svima bilo jasno posle njihovog debija "Penetralia" - Peter i kompanija su mašina za štancovanje opako dobre muzike, bilo da je ona čisti death metal ili atmosferični melodeath.

Mislim da "The Crown", koji su se u vreme kada je "The Burning" objavljen bili poznati kao "Crown of Thorns", nikada nisu naplatili svoj kvalitet kako treba. Postigli su dosta, nije da nisu, ali deluje da su mogli mnogo više. Nisu im na ruku išli mnogostruki problemi, sem što su im davali snagu i inspiraciju za stvaranje ovakvih monumentalnih izdanja.

Samo najjači su stigli do finalne deonice i uz zvuke reizdanja prvog albuma beogradskih black metal legendi "The Stone" polako, ali sigurno, privodili žurku kraju. "Neke rane krvare večno" zaista, ali to nije razlog da se ne popije još jedna s nogu za srećan put.


недеља, 25. децембар 2016.

Kombo #12

"Mustan Kuun Lapset" su finski dark/black metal bend, a "Saatto" im je peti po redu album. Stilski me, barem na ovom izdanju, podsećaju na mešavinu "Vintersorga", ranog "Agathodaimona" i "Myrkgrava". Dakle, mešavina atmosferičnog black metala (kao osnove) sa melanholičnim melodijama, podosta klavijatura i deonica sa akustičnim gitarama koje su kao podrška onim distorziranim. Uglavnom dominiraju harsh/scream vokali, sa ponekim growlom, ali takođe ima i onih čistih. Album treba posmatrati kao jednu celinu (pošto nema nijedne numere koja se izdvaja) i tako ga treba "konzumirati". I više nego zaslužena ocena je 9/10.

"Scarecrow" su 19. decembra ove godine digitalno objavili svoj četvrti album "Exterminators of the Year 4000". Ovaj horror-punk bend iz Finske odlikuju vesele melodijice koje se odlično uklapaju sa tom horor/Noć veštica tematikom. Letimičan pogled na nazive pesama je dovoljan da vas zaintrigira da čujete šta to ova ekipa ima da kaže. Ne znam sa kime bih ih uporedio, jer punk baš i nije moj fah. Ipak, apsolutno preporučujem ovo izdanje, nadasve lepo zamišljano, sa dobrom produkcijom, kvalitetnim i nezamornim pesmama koje su kao stvorene da budu deo soundtrack-a za neki horor film. 7/10.

Ni sam ne  znam koliko sam sličnih izdanja, kao što je mini album "Crank", preslušao prethodnih godina. Volim ja tu mešavinu "običnog" i hard roka, volim i kada se ide na to da zvuk bude siroviji, da sve liči na demo - da se napravi neki garažni efekat. No, da bi to sve funkcionisalo kako treba, onda bi svaki instrument trebalo da pršti i da sve puca od energije. Ovde toga, nažalost, nema. "Damage Limit" su i pored dobre zamisli podbacili u realizaciji, što je prava šteta. Pesme imaju podosta neiskorišćenog potencijala, pojačanog onim "catchy" efektom, ali loše upakovanog zahvaljujući anemičnoj produkciji. Dok ponovo ne snime pesme kako liči, ostaje ocena 5/10.

"My Funeral" je ove godine objavio svoje osmo po redu izdanje, "Harder Than This Life". Iako se vode kao thrash/death bend, mogu reći da thrash deo svakako mnogo više preovladava u njihovoj muzici. Ono što oni sviraju mi (i pored neospornog kvaliteta) nije baš leglo, te nisam uspeo da se navučem na njih. Međutim, ovaj mini album je već druga priča - svideo mi se u potpunosti. Pretpostavljam zato što u njemu ima dosta te furiozne, motorhedično-pankerske energije koje čine da vas prve tri numere prosto nose. Četvrta i peta su sporije, donekle opuštajuće, ali daleko od toga da su manje kvalitetne od prethodnih. 9/10.

недеља, 18. децембар 2016.

Na prvi pogled: Rogue One

Okruglo godinu dana posle "Buđenja sile", dolazi nam "Odmetnik-1" - film koji se vremenski smešta malo pre "Nove nade". Za one koji ne znaju, u pitanju je još jedan film u serijalu o "Zvezdanim ratovima" koji će "Dizniju" doneti brdo para, te time napraviti prostora za ekranizovanje još barem jednog filma pored dve najavljene epizode. No, da ne dužim previše i da naglasim ono najbitnije. "Odmetnik-1" je tipični holivudski naučno-fantastični blokbaster, sa napucanim efektima, ponekim očajnim scenama u kojima je dijalog u prvom planu, ali koji nadasve pruža gledaocima dva sata kvalitetnog programa.

Ok, ima onog usiljenog humora kada ne toliko smešnu scenu pokušavaju da naprave smešnom, a smrtno ozbiljnu naprave blago patetičnom, te je skoro pa obesmisle. Gluma nekih likova je na trenutke kao u Aljoše Vučkovića kada se previše uživi u ulogu. Šta da se radi - niko nije savršen. Niko, sem (po pravilu) kompozitora. Muzika je i u ovom i u svim ostalim filmovima o "Zvezdanim ratovima" uvek bila na najvišem mogućem nivou, te je vadila stvar čak i kada  u gro planu vidimo manijačku facu zabagovanog Hajdena Kristensena. Kad sam već njega pomenuo, red je da pomenem i Darta Vejdera koji ovde ima svojih odlično iskorišćenih pet minuta, a koji su i više nego dovoljni da usreće one najokorelije fanove.

Sve u svemu, "Odmetnik-1" je "DC-u" objasnio ko je pravi "Odred samoubica", barem što se velikog ekrana tiče i pride se iskupio za onu osamdesetoprocentnu rimejk prevaru od "Sedme epizode".

четвртак, 15. децембар 2016.

Prvi broj fanzina "Ciklonizacija"

Danas, 15. decembra 2016. godine, je (zvanično) izašao prvi broj fizičkog izdanja fanzina "Ciklonizacija". Ideja koja se neko vreme krčkala je materijalizovana u obliku koji je uslovila finansijska situacija. I pored toga mogu reći da sam zadovoljan kako je sve ispalo. Tiraž fanzina (16 crno-belih stranica, A5 format) je 30 primeraka, a svaki primerak prati audio disk sa 17 pesama. Nažalost, fanzin se ne nalazi u slobodnoj prodaji, već će biti razdeljen jednom broju prijatelja i saradnika "Ciklonizacije". Ako neki primerak pretekne, na "Facebook" stranici bloga će to biti napomenuto, te će se sa zainteresovanima napraviti neki dogovor.

Fanzin možete preuzeti i u elektronskom obliku u PDF formatu (ali bez kompilacije) OVDE. Ako vam se svidi, slobodno ga odštampajte za sebe.

U prvom broju se nalazi osam recenzija albuma objavljenih od strane bendova "A|symmetry", "Bane", "Forever Storm", "Angry Again", "Lik", "Kill the Romance", "Zloslut" i "Magenta Harvest", te mini putopis - predstavljanje muzičke prodavnice "The Record Hustler" koja se nalazi u gradu Den Bošu u Holandiji, kao i osvrt na dokumentarac "Why You Do This?".

Što se kompilacije tiče, neizmerno se zahvaljujem bendovima "A|symmetry", "Dead End", "Kolaps", "Zephyra", "Narthraal", "Shadecrown", "Elio Rigonat", "Magenta Harvest", "Paimonia", "Kill the Romance", "Sacramental Blood", "AngelSeed", "Pohjoisen Soturit", "Zloslut", "Denominate", "Деца Апокалипсе" i "VVORSE" koji su mi, što lično, što preko svojih izdavača ("Inverse Records", "Nocturne Media" "Sliptrick Records", "Ghastly Music", "Dark Chants Productions", "Humanity's Plague Production", "Miner Recordings") dozvolili da iskoritim njihove pesme za kompilaciju.

Posebno se zahvaljujem finskoj izdavačkoj kući "Inverse Records" i gospodinu Joniju Kantoniemiju, a koji mi redovno šalju svoja digitalna izdanja radi recenziranja. Takođe hvala svim bendovima, saradnicima i prijateljima na neverovatnoj podršci celoj ovoj ideji i na širenju vesti po socijalnim mrežama: Packe ["Jesboligakurac" records & distro], "Headbang", "Helly Cherry", "Nekrst", "Princip", "Hammer and Tongs", "Librarion", "Rockmotiva", "Serbian Metal Downloads", "Grim Reaper Records", "Confusion Specialist Records", "Balkan Metal Promotion", "Morbid Future Fanzine".

Uzgred, kao dva najbolja ovogodišnja albuma sam odabrao "EgregoЯ I" beogradskog one-man projekta "Elio Rigonat" i "Black" švedskih legendi "Ablaze My Sorrow".

 

петак, 09. децембар 2016.

Papazjanija #4

Iz susedne Mađarske nam dolazi veoma zanimljiv bend "Guruzsmas". Ovaj instrumentalni sastav u svojoj muzici kombinuje folk i psihodelično-progresivni rok. Mogu reći da je ovogodišnji album "Üst a gríz felett", iako možda prekratak (traje samo 26 minuta), itekako zanimljiv. Lepo je čuti kako je etno zvuk inkorporiran u post-rock osnovu. Distorzije nisu najtvrđe, već je njihova boja potpuno prilagođena stvaranju psihotičnog efekta, dok naglašeni bas dodaje fanki notu celokupnom izdanju. Izbalansiranost između nekoliko različitih žanrova je u potpunosti perfektna: prelaz iz jednog stila u drugi je posve prirodan i neusiljen. 8/10.

"Heather Wasteland" su instrumentalni medieval/neo-folk bend koji dolazi iz Grčke. Zanimljivo je da nemaju gitare, već da koriste po ledan četvorožičani, petožičani i šestožičani. Pored toga se može čuti još nekoliko instrumenata kojima ni ne znam nazive, a koji pomažu da se stvori prava srednjovekovna atmosfera. S obzirom da i naziv i omot ovog mini-albuma ("Under the Red Wolfish Moon") direktno aludiraju na vukodlake, može se zaključiti odakle dolazi inspiracija za komponovanje. Ako su vas ovi redovi zaintigrirali, dosadašnja izdanja ovog sastava možete preslušati na njihovoj "Bandcamp" stranici. 8/10.

"Thyrane" su, može se slobodno reći, jedan od kultnih finskih bendova koji je deo drugog "black metal" talasa. Od 2015. je bend, posle devetogodišnje pauze, nastavio sa radom. Umesto novog materijala, 13. januara 2017. će objaviti remasterizovanu verziju svog prvog demoa pod nazivom "Black Harmony". Ako niste dolazili u dodir sa ovim bendom, znajte da možete očekivati tipični, bazični black metal devedesetih sa klavijaturama (koje su zaista lep dodatak muzici), veoma duge (u nekim momentima veoma melodične) numere sa blasfemičnom tematikom. Dakle, sve standardno što se žanra tiče. 7/10.

Finski "Beating Dead Meat" sebe deklarišu kao "The Great Northern Djentkill", šta god im to značilo. U osnovi njihove muzike je groove metal, vokal je blago distorzirani, krkljajući harsh, a produkcija na "With Full Force" albumu je gotovo anemična - više bi odgovarala nekom domou neki zvaničnom izdanju. Ni pesme nisu nešto naročito zanimljive, u nekim momentima su naporne za slušanje zbog svoje već-viđenosti. Nisu same ideje loše, kao ni muziciranje, već je realizacija takva da je ono što je dobijeno na kraju jedno teško svarivo izdanje. Šteta, jer su neke deonice zaista predobre (što nikako ne vadi stvar). 5/10.