недеља, 27. новембар 2016.

Kombo #11

"As the World Collapses" je švedskom bendu "Zephyra" drugi po redu album. Ovaj melogroove/metalcore sastav zvuči veoma zanimljivo, za šta je zaslužna odlična produkcija, dobre ideje iza pesama i opako dobar glas njihove vokalistkinje koja prosto rastura bilo da se radi o čistim ili harsh/growl deonicama. Jedini minus je taj što su sve pesme nekako na isti kalup što se osnove tiče, te je početak jedne veoma sličan početku druge. Ipak, zahvaljujući tome što su dodali malo elektro efekata (poneki sempl i gotovo pa technodance klavijature), ova se falinka potisnula u drugi plan. 7/10!

"Herem" su finski doom metal bend čija je muzika teška kao zemlja, depresivna i turobna. Zamislite malj koji udara sporo, ali silovito, u pravilnim razmacima. Zamislite da je to udaranje jedina stvar koju čujete i da traje čitavu večnost. E, pa upravo tako zvuči "III", njihov ovogodišnji album. Ovakav doom volim da čujem, sa dugim pesmama, sporog tempa, gde svaki instrumental dolazi do izražaja i gde vokalne deonice njihove pevačice deluju kao kao avet koja prožima sve. Napomenuo bih da je ovde ritam sekcija daleko od monotone i da samoj atmosferi daje još jeziviji efekat. Posebno su me oduševile solaže koje bi se bez problema dobro uklopile i uz neki prog-rock bend. 10/10!

Novosadski hardcore derani "Kolaps" su ove godine objavili treći po redu album, naslovljen "Neka gori". Ova energična četvorka je ponovo na visini zadatka, što znači da su uspeli da naprave izdanje uz čije će tonove glavom klimati i pankeri i metalci i korovci. Nema tu mnogo filozofiranja, već samo podosta dobrog prašenja, pojačanog odličnim tekstovima i vokalom koji podiže atmosferu na jedan navijački nivo: veoma je lako zamisliti masu ljudi koja u ritmu skače i peva stihove iz refrena. Ovakve bendove volim zato što ne komplikuju stvari previše, rade ono što vole upravo onako kako i treba da se radi: iz srca. Ova odlična korovština im donosi 8,5/10.

Ne znam šta se dešava sa beogradskim bendom "Fonic", da li su trenutno aktivni ili ne, ali bi mi stvarno bilo žao da ne nastave sa radom. Njihov debi album "Urbana legenda" je sjajan primer kako bi američka škola alternativnog roka (koji koketira sa alternativnim i NU metalom) trebalo da zvuči. Dakle: dobri, tvrdi rifovi, aktivna ritam sekcija, produkcija ispolirana taman toliko da ne ubije instrumente i vokal specifične boje koji kao da je stvoren baš za muziku koju čujete iz zvučnika. I, naravno - odlične pesme. Ovo je "čista komercijala": kvalitetna, iskrena i zarazna. Mejnstrim u svom najboljem obliku, druga strana novčića na kome je sa druge strane njegov andergraund pandan, kako to i treba da bude. 8/10.

Riječki pagan/folk/black metal bend "Voloh" me je svojim prvim albumom "Gromovi nad Trebišćem" prosto oduševio - vratio me je u vreme kada sam otkrivao upravo ovakav zvuk. Baš ovakva muzika, ovakvo muziciranje, ideje, vokal - baš sve. Ovo izdanje je dnevna doza za svakoga ko je zagrejan za slovenski paganizam i mitologiju. Tekstovi na hrvatskom su ovde veliki, veliki plus, jer je sasvim logično dičiti se svojim korenima na jeziku koji je lako razumljiv velikom broju ljudi na prostoru bivše Jugoslavije. Jedini minus na albumu je njegovo trajanje od samo 27 minuta. Taman se slušalac zagreje i onda završetak dođe kao hladan tuš. Samo zbog toga je krajnja ocena 8/10.

среда, 23. новембар 2016.

Ashes Above: Promo 2017


Ashes Above“ su novo ime na škotskoj sceni, sastavljeno krajem ove godine od bivših članova sada već neaktivnih bendova „Final Silence“, „Purpose:Failed“ i „Oath of Kings“. U samoj osnovi njihove muzike je melodična varijanta hardkora, obogađena sa podosta đenta i sa ponekim elektro semplom. Početkom naredne godine će predstaviti dva singla koje će odvojeno promovisati: „Through the Eyes of a Liar“ i „In Your Embrace“. 

Moram reći da mi se potonja pesma više svidela jer je, pre svega, potpunija, zaokruženija i moćnija – deluje kao pravi pravcati singl kojim se „kupuju“ prvi fanovi. Daleko od toga je „Through the Eyes of a Liar“ loša, ali joj fali efektniji završetak kojim bi napravila bolju simbiozu sa „In Your Embrace“.

U svakom slučaju, bend ima i potencijala i kvaliteta, što ovim promotivnim pesmama dokazuju. Odlična produkcija je ono što prvo primetite, zajedno sa odličnim balansom između instrumenata i dvojice vokalista, energičnost same muzike i odličan prelaz iz ekstremnih u melodične vode i nazad. Nepunih sedam minuta nije dovoljno da se dobije kompletna slika onoga što „Ashes Above“ pokušavaju da urade, ali je sasvim dovoljno da privuče pažnju fanova ovakvog zvuka.

Papazjanija #3

"Librarion" artzine je 11. novembra objavio treću kompilaciju putem svoje istoimene onlajn izdavačke kuće. Na ovom izdanju, naslovljenom jednostavno "~", možete čuti skup raznolikih žanrova: noise, metal, punk, industrial, darkwave, doom... Dakle, kompilacija nije tematska, već je u pitanju "kolekcija" svega i svačega. Jedina publika na koju se "puca" je ona koja nije ograničena žanrovski, već voli da pronalazi neka nova imena. Ako ste muzički istraživači i, pre sega, imate želju da saznate šta se to sve "kuva" na regionalnoj sceni, ovo izdanje je prava stvar za vas. Za više informacija posetite "Facebook" stranicu "Librarion-a".

"Confusion Specialist Records" je jedna od najaktivnijih onlajn DIY izdavačkih kuća na ovim prostorima. Svako malo svoj katalog pojačaju nekim novim izdanjem koje se može preuzeti besplatno sa njihove "Bandcamp" stranice. Krajem oktobra ove godine je izašla "A Horror Movie Soundtrack" kompilacija, svojevrsni zvučni omaž filmovima strave i užasa. 11 izvođača je dalo svoj doprinos ovom odličnom miksu dark ambienta, noisa i industriala. Svaka od numera nosi dobranu dozu jeze i nelagode, čime u potpunosti uspeva da opravda naslov ovog izdanja. Posetite "Facebook" stranicu ovog izdavača za više informacija.

"Enjoy Life to This" je najnovije izdanje malopre pomenutog "Confusion Specialist Records-a". U pitanju je split nekoliko eksperimentalnih screamo bendova sa različitih meridijana. Učešća na njemu su uzeli kanadski "Commuovere", meksički "Te Lloraria Un Puto Rio", američki "Fei Lung", "Eva Ras" iz Srbije i austrijski "Unable To Fully Embrace This Happiness". Iako ne spada u ono što inače slušam, moram priznati da je ovo veoma zanimljivo izdanje. Ako ste fan haotičnog screamo zvuka i njemu sličnih žanrova, vrlo je verovatno da će vam se ovaj split svideti.

петак, 11. новембар 2016.

Kombo #10

"HMS Keelhaul" su finski melodični hard rock bend koji se ne libi da u pojedinim trenucima implementira i malo metala u svoju muziku. Postoje od 2013., a u decembru ove godine će objaviti debi album "Anchord" za "Inverse Records". Njihova muzika je zanimljiva, sa nekim finim idejama, ali ne dovoljno da bih ovo izdanje držao u plejlisti. Nema pesme koja bi se zaista izdvojila, nema potencijalnog hita, plus što sve deluje kao traženje pravog zvuka. Produkcija je trebalo da bude mnogo bolja za ovakav žanr: deluje "isprano" i prazno, tako da svaki instrument deluje klonulo, sem u retkim momentima kada se vidi da bi bend mogao mnogo više da uradi.

"Muddy Moonshine" su simpatičan bend koji blues sa southern rockom. Na albumu "Muddy Wild" se mogu čuti pesme ujednačenog kvaliteta, odlične za svakoga ko odluči da se posveti večernjem druženju sa dedinom deset godina starom rakijom. Očigledno je da u ovim Fincima kucaju prava južnjačka srca, pošto su se svojski potrudili da distorziju drže na samom minimumu, dok je "akustičniji" zvuk gurnut u prvi plan. Zahvaljujući vokalima i samoj atmosferi koju muzika stvara, lako je zamisliti ove momke u nekoj zadimljenoj brvnari Bogu iza nogu, punoj sumnjivih njuški, pokeraša, bandita i ostalih nesrećnika koji poslednju paru daju na "vatrenu vodu".
"Callidice" su ove godine objavili drugo po redu izdanje, mini album "Scarlet". Pet pesama moderne mešavine melodeatha i metalcorea, spakovanih u dvadeset minuta koje ne donose ništa novo i koje su mogle biti i bolje predstavljene. Produkcija je ovde najveći problem, pošto deluje kao da je u pitanju početnički demo. Šteta je što je tako ispalo, pošto su pesme sasvim solidne, a neke imaju one "catchy" momente koji su bitni za nakupljanje veće fan baze. Doduše, ima ovde i napornih momenata: repetativnih, generičnih, ali i nekih apsolutno nepotrebnih kojima se samo produžava trajanje pesama. Kada se sve sabere, ovo izdanje deluje kao sampler za promociju kojim se vlasnicima klubova samo daje na znanje šta to bend svira.

"Pohjoisen Soturit" sviraju... hm... Pa, sasvim sigurno je metal u pitanju, ekstremni pre svega. Ipak, ovo nije ni black, ni death, već nešto između, svakako veoma efektno. Pesme su mahom srednjeg tempa, zarazne, dobro i osmišljene i isproducirane, te će svakoga sa dugom kosom naterati da njome mlatara tamo-amo. Sam kvalitet numera je ujednačen, nema odstupanja od neke osnovne ideje. No, zbog svega toga nema ni jedne pesme koja bi se izdvojila, što generalno ne vidim kao minus. Najviše mi se svidelo to što je album "Oksat pois... ja osa latvuksista" kompletno otpevan na njihovom maternjem, finskom jeziku, što je u kombinaciji sa muzikom pun pogodak. Bez imalo premišljanja preporučujem da dođete do ovog izdanja.

недеља, 06. новембар 2016.

Dark Tranquillity: Atoma

"Dark Tranquillity" su 4. novembra tekuće godine objavili svoj novi, jedanaesti po redu album, "Atoma", koji nam donosi samo nove pesme i ništa drugo. Ove geterbuške legende, kao i većina njihovih muzičkih vršnjaka, danas igra na sigurno, ne talasa previše i svojski se trudi da auditorijumu prezentuje stari proizvod u novom pakovanju. Najbolje od svega je što im dobro ide u tom naumu, umeju ljudi da naprave pesmu koja kao da je otrgnuta iz "Fiction" ere, te da uz malo prepravki bude u odličnoj simbiozi sa nečim što deluje kao da je nastalo u vreme kada i "Projector".

Novo je ruho skrojeno po meri, upeglano kako treba i vredno svake uložene pare. Ipak, ono što malo kvari utisak je to da bend ne nudi ama baš ništa novo, nema ničega zbog čega bi ovaj album postao kultni.

Jednostavno nema tog "Vau!" efekta. Da do sada nisam čuo za "Dark Tranquillity", "kupili" bi me svojim zvukom bez problema. Ali, pošto to nije slučaj i pošto ih slušam već dosta dugo, ne mogu da prebegnem činjenicu da je "Atoma" ništa drugo do albuma-infuzije kojim održavaju diskografsku aktivnost na veštačkom disanju. Jeste ovo dobar album (premda generalno prosečan), ide momcima iz ekipe dobro sa onim što rade i uveren sam da će im i naredna 3 izdanja biti na ovom nivou. No, to je i najveći problem od svega. Ako bend danas napravi iskorak od onoga što inače radi - fanovi to (uglavnom) dočekaju na nož. Ako pak, kao u ovom slučaju, nastave da samo osvežavaju stari recept, onda ni to nije baš najsrećnije rešenje, jer kvantitet (koliko god kvalitetan bio) nije ono što je preko potrebno. Tako se muzičari nađu u svojevrsnom kreativno-poslovnom limbu, gde ipak prevagne tas koji stavlja hleb na sto.

Da nije dve bonus numere (o, kakve li ironije), krajnja ocena bi bila nešto manja od 7/10.