понедељак, 31. октобар 2016.

Kombo #9

"Anaal Nathrakh" su ponovo uspeli da ne razočaraju. Svaki put kada najave novi album pomislim da to možda neće biti to, ali oni uspešno razveju sve sumnje. "The Whole of the Law" je baš ono što vam je potrebno za razbuđivanje, dok pijete kaficu, čitate jutarnje novosti i spremate se da izvršite dnevne zadatke. Galopirajući, zvučni armagedon koji kombinuje sve najbolje od black metala i grindcorea, prošaran cyber-techno bitovima. Kakofonični soundtrack totalne i temeljne devastacije.


"Brotherhood of the Snake" je tipičan "Testament" album. Ovi legendarni trešeri znaju kako da ostanu dosledni sebi, svom zvuku i da stari, provereni recept prezentuju tako da ne zvuči monotono. Da, već su se neke "forice" mogle čuti do sada na njihovim prethodnim albumima, ali u vremenu kada je bavljenje muzikom krhk biznis i kada fanovi ne vole previše eksperimentisanja (iako tvrde suprotno), potrebno je umeće za igranje na sigurnu kartu. Ekipa iz benda to itekako zna, te je ovim albumom pokazala da i posle 33 godine od nastanka (prvobitno pod imenom "Legacy") ima šta novo (i nadasve ubitačno) ponuditi slušaocima.

"Dark Funeral" su jedan od onih bendova koji ne štancuje albume svake druge godine, već novo izdanje predstave onda kada imaju šta da kažu. Sa "Where Shadows Forever Reign" nisu rekli ama baš ništa novo, ali to ne znači da je album loš. Naprotiv, ovo je baš ono što se od ovih švedskih blekera i moglo očekivati: četrdesetpetominutno furiozno crnilo. Drže se ljudi onoga što najbolje umeju, ne talasaju preterano. Smori na trenutke onaj "tapa-tapa-tapa" ritam, ali ne previše. Fino izdanje, kao i svako iz opusa ovog benda.

Ako postoji album koji me je razačorao ove godine, onda je to "Five" od kanadskih "The Agonist". Polako, ali sigurno, ulaze u vode repetativnosti i generičnosti koje su boljka metalcore-a za široke mase, dok se melodeath zvuk sve manje čuje. Ima dobrih pesama, nije da nema, ali je celokupno izdanje suvišno. Bolje bi bilo da je bend spremio samo 3 ili 4 pesme, usredsredio se na njih maksimalno, ispolirao ih do kraja i onda objavio kao mini album. Ovako su samo smućkali sve i svašta, a onda to prosuli, pa kom' se svidi - svidi se.

Posle nekoliko očajnih izdanja, NU metal legende "Korn" su objavili veoma dobar album. Zaista prija ušima, nema šta. Naravno, ima tu nekoliko pesama koje su tipični fileri, stvoreni za "B" strane singlova, ali šta da se radi - najbitnije je da je bend sa "The Serenity of Suffering" konačno izašao iz začaranog kruga u kome su svoj zvuk em razvodljili, em doveli do neprepoznatljivosti lošim eksperimentisanjem. Suma sumarum: prvih 6 pesama su najbolje, dok su ostale uglavnom osrednjeg kvaliteta. No, fanovi ovog benda neće biti razočarani.

субота, 22. октобар 2016.

Blitzkrieg #3

"VVORSE" je finski crust/hardcore bend koji peva na maternjem jeziku, što apsolutno podržavam. Sad, ja nisam fan ovakve muzike, ali mogu reći da je album "Naekyjae Helvetistae" poprilično energičan. No, i pored toga, liči na mnoga slična izdanja drugih bendova iz tog žanra, što crusterima verovatno neće smetati. Komšiluk će prosto obožavati kada ga pustite u osam ujutru.

Španski "Oddhums" je nastao ove godine i već ima izdanje, mini album pod nazivom "The Inception". Atmosferični post-doom sludge je možda najbolji opis onoga što sviraju. Najbitnije je da pesme nisu preduge (4 numere ukupnog trajanja od 19 minuta), te tako drže pažnju slušaoca. Opuštajuće su i gotovo savršene za preslušavanje tokom hladnih, jesenjih dana. Preporuka!

"Dark Clarity" dolaze iz Finske, sviraju melodični hard rock sa malo heavy-ja i to je to. "Dark Clarity", singl sa dve numere, je izdanje na kome se možete čuti sve ono što ste mogli čuti stotinu puta do sada. Dakle, ništa novo i ništa posebno. Deluje da su članovi ovog benda jednostavno rešili da snime pesme za svoju dušu, pa ako prođe - prođe. Može to i mnogo bolje.

Za "Road Rash" serijal sam se zaludeo u drugoj polovini devedesetih, kada sam prvi put igrao drugi deo iz franšize vezan za "Play Station" - "Road Rash 3D". Već tada sam bio navučen na rock i metal muziku, tako da je spoj trkačke video igre u kojoj je makljaža sastavni deo i soundtrack-a koji pokriva sve od punk-a do garažnog rock-a legao perfektno. Ne možete ne uživati u tome da u ritmu muzike udarate ćuskijom protivnika koji se trudi da vas pretekne.

Prvi deo iz serijala je imao pesme proverenih bendova kao muzičku podlogu (Soundgarden, Monster Magnet, Therapy?, Paw, Hammerbox, Swervedriver), dok su se na drugom i trećem nastavku našli manje-više nepoznati bendovi (izuzimajući imena kao što su "Kid Rock" i "Celldweller"). To je, od strane kreatora igre i menadžmenta, bio odličan potez, pošto je sirovost zvuka učinila da sama igrica deluje potpunije. Ako je neka igrica pored "PES-a" mogla da me natera da džojped razbijem o pod, a da pritom ne osećam kajanje, onda je to definitivno "Road Rash".


"The Last Band" je švedski prljavo-garažni rok bend koji se ne libi da koketira sa metalom. Cenim da bi "Kvelertak" ovako zvučao da im je zvuk siroviji i da nemaju blekerske vokale. Dakle, odlična kombinacija sirove energije i potpunog nerobovanja stilovima. "Rats of Gothenburg" je album koji se mora barem jednom nedeljno čuti iz vaših zvučnika.

уторак, 18. октобар 2016.

Kombo #8

Prvi put sam za "Asphyx" čuo pre 15 godina, kada sam u lokalnoj piratskoj prodavnici diskova pronašao njihov treći album "Asphyx". Oduševljenje je bilo ogromno, pogotovo što sam u tom periodu efektivno, pored black i death metal bendova slušao dosta "Paradise Lost", "My Dying Bride" i "Sentenced". Ta death/doom mešavina ovih Holanđana mi je baš lepo legla. Nekim čudom, nikada nism preslušao ništa drugo od njih. I onda, videh na netu da imaju novi album, te ga iz radoznalosti skinuh. "Incoming Death" je izdanje kakvo se samo poželeti može, prava mašina za mlevenje mesa i to ona ručna, spora, ali itekako efektivna.

Četiri su godine bile potrebne kanadskom bendu "Outlying" da objavi novi album. Posle odličnog "Scars of Daylight" iz 2012., imao sam velika očekivanja. Nažalost, "Frameworks for Repression" nije kao njegov prethodnik, iako generalno nije baš toliko loš. Pesme su generalno dobre, sa efektnim deonicama u kojima se pojavljuju čisti vokali. Ipak, bubnjevi zvuče preterano generički i deluje kao da su koristili ritam mašinu (iako imaju bubnjara). Sama produkcija je nekako anemična, nijedan instument ne dolazi do izražaja dovoljno. To je velika šteta, jer bend ima ideja i potencijala da u budućnosti objavi barem još neko dobro izdanje.

"Illdisposed" su jedan od onih bendova koji nema loše izdanje. Neki od 13 dosadašnjih albuma se može, u najgorem slučaju, nazvati prosečnim, ali lošim - nikako. Ovogodišnji "Gray Sky Over Black Town" je daleko od najboljeg što ova danska ekipa može da uradi, ali je svakako fino štivo za buđenje komšiluka. Sviđa mi se što bend gura svoju priču već četvrt veka i što su za to vreme ostali dosledni zvuku koji neguju. Neko bi pomislio da je objavljivanje albuma na (u proseku) svake dve godine preterano, no u slučaju ovog benda to ne važi. Guraju svoj fazon i ne obaziru se ni najmanje na bilo šta.

"Allegaeon". Američki tehnički melodeath bend o kome mogu reći samo to da su kao "Singerica" - kvalitetni, pouzdani, efektni i na najvišem nivou u svakom trenutku. "Proponent for Sentience" im je četvrti po redu album za osam godina postojanja, a koji definitivno nije razočarao. Ekipa iz benda je očigledno puna ideja, te nije ni čudo što su diskografski veoma aktivni. Svako izdanje (uključujući i ovo) je energično, premazano sa po nekoliko slojeva adrenalina i nakljukano sa ko zna koliko nitroa. Najbolje od svega je što ovakve albume morate slušati od početka do kraja: toliko su zarazni da ne možete svoju pažnju usmeriti na bilo šta drugo.

Sem albuma "Nexus Polaris", nikada nisam zavoleo ni prethodna, a ni potonja izdanja benda "The Kovenant". Promena originalnog imena "Covenant" je donela i promenu zvuka koji je u potpunosti uništio magiju koju je bend sa ovim albumom imao. Simfonični melodični black metal sa perfektnom produkcijom, neretko veselim deonicama, na kome je svaka pesma (u najmanju ruku) odlična. Prvi album, "In Times Before the Light" je bio tipični meloblack album tog doba, kvalitetan, ali ne toliko da bend izdigne iznad drugih. Njegov naslednik je u tome uspeo, ali je isto tako podigao prepreku koju bend da dana današnjeg nije preskočio.

понедељак, 10. октобар 2016.

Blitzkrieg #2

"Black Dreams" su finski bend koji (po svojim rečima) kombinuje heavy, gothic, malo doom-a i blues rock. U nekim momentima me podsećaju na neke od svojih zemljak, legendarne "Sentenced" i gotovo nepoznate "Drowned in Life". Simpatična muzika, ali "Soul Stealer", singl sa dve pesme nije dovoljan da napravi kompletnu sliku, te stoga jedva čekam da čujem ceo album.

"Soulwound" sviraju thrash metal, a "No Peace" im je drugi po redu album. Ne zvuči ovo loše, nije dosadno pogotovo što ima upliva death metala i što su numere energične, sa zanimljivim prelazima. Trešeri bi definitivno trebalo da makar jednom preslušaju ovo izdanje, pogotovo ako vole uplive drugih podžanrova.

"Those Who Beheld the End" je prvi album finskih progressive death metalaca "Denominate". Da, dobra produkcija se podrazumeva uz ovakvu muziku, mada je u slučaju ovog benda odrađena kao omaž nekom drugom vremenu. No, i pored toga, sve zvuči onako kako treba - energično. Oseća se uticaj legendarnog "Death-a", što je nekako i logično. Preporuka!


Ako nešto leži finskim bendovima, onda je to definitivno melodični doom/death metal. Jes' da većina tih izdanja sliči ostalim iz žanra, ali je tom melanholičnom zvuku teško odoleti. "Agonia" je debi album sastava "Shadecrown" i jedino što mogu reći o njemu je da je stvarno dobar. Ako volite teške i spore pesme, harsh-growl vokale, "bittersweet" melodije i ako vam nikada nije dosta ovakve muzike, onda je ovo pravi album za vas.

"Sintax" su izraelski thrash/groove metal, a "Sway for a Better Day" im je prvi album. Posle nekoliko preslušavanja sam i dalje podeljen. Ima dobrih pesama, ali takođe ima i nekih koje mi nikako nisu legle. Produkcijski se išlo na to da zvuči sirovije, ali je to dovelo do toga da u nekim delovima ima previše efekta koji mogu opisati kao zvuk koji se dobija kada se feder savija i otpušta. Sve u svemu, samo izdanje ostavlja utisak nečega već viđenog i ograničenog zidovima koji čine osnovu žanrova u kojima bitišu.

Iz Francuske nam dolazi "Aephanemer", veoma mladi bend (postoje tek tri godine) koji svojim debi albumom "Memento Mori" prezentuje odličan melodic death metal sa malo folk elemenata. Ne libe se da koriste klavijature, što je veliki plus, pošto upravo uz pomoću njih obogaćuju zvuk svake od numera. Lepo je čuti ovakvu muziku, veselu i poletnu. Melodeath fanovima bi ovo izdanje trebalo biti pri vrhu liste onih koje tek treba da čuju.

"Oathbreaker" su belgisjki blackened chaotic hardcore bend. Kada sam ih prvi put čio, bio sam preneraženo-oduševljen haotičnim zvukom, tom perfektnom kakofonijom koja izbija iz zvučnika. Taman kada u nekim trenucima dobijete želju da muziku isključite i da ih oterate dođavola, kompozicija ode u drugom smeru i time ubije vašu prethodnu zamisao. "Rheia", njihovo ovogodišnje diskografsko izdanje, je prava stvar za sve one koji vole netipičnu muziku i koju je nemoguće svrstati u jedan podžanr. Sklad u neskladu - najkraći i najbolji opis onoga što ova ekipa radi.

Šta je bilo potrebno inđijskim stonerima "Superhammer" da odličnog postanu još bolji bend? Pa, "samo" je trebalo da ubace pevačicu, što su i uradili. Ne shvatite me pogrešno, dosadašnji pevači su radili vraški dobar posao, ali Jadranka je u muziku benda upala kao sekira u med. Dvostruki singl "Nameless / Fear and Regret" (objavljeni za "Miner Recordings") kao izdanje između dva albuma je pun pogodak za održavanje interesovanja starih i privlačenje novih fanova.


Ako ste fan video igara, onda ste sigurno čuli za legendarni "Metal Gear". E, pa soundtrack za jedan od mnogobrojnih nastavaka, "Metal Gear Rising: Revengeance" prosto razbija svojim kvalitetom. Tu mislim na "Vocal Tracks" ediciju, za koju je zadužen Jamie Christopherson, uz veliku pomoć Logana Maddera (ex-Machine Head, ex-Soulfly) i gomile gostujućih vokala. Groove metal sa gomilom industrial naboja, prošaran electro/DJ semplovima, zarazan do maksimuma. Uz "Road Rash" trilogiju i "Silent Hill" serijal, ovo je jedan od najboljih soundtrack-ova ikada.

"Final Silence" dolazi iz Škotske, a "Arcadia" je njihovo prošlogodišnje izdanje, i to kakvo! Osnova zvuka je mešavina hardcore-a i metala (ne, nije u pitanju metalcore), ojačana sa podosta groove-a i malkice deathcore-a. Drago mi je što ne prezaju od ubacivanja melodičnih deonica kojima se izdvajaju iz mase sličnih bendova i što im je dijapazon ideja šarenolik. Ovo je jedno od izdanja koje volim da slušam kada idem na trčanje, pošto svojom energijom samo diže adrenalin.

субота, 08. октобар 2016.

Somehow Jo! - Satans of Swing / Go With the Jo

Pošte je moje e-mail sanduče nastavilo da se puni porukama od strane odgovornih iz finskog "Inverse records-a", red je da im se revanširam tako što ću o tim izdanjima napisati po koju rečenicu. Single "Go With the Jo" benda "Somehow Jo!" me je prosto oduševio! Oni u osnovi svoje muzike imaju alternativni rok, koji je potom premazan svim i svačim što se muzičkih podžanrova tiče. Na samom početku ove pesme sam očekivao da se začuje glas Zdravka Čolića - toliko je zbunjujuće, da je isto toliko dobro. No, kako se pesma razvijala, dobio sam neverovatnu želju da vidim da li ovi likovi imaju još neko izdanje. Malo guglanja je, naravno, donelo rezultate. Stoga, pisanjem o njihovom prethodnom izdanju ću obuhvatiti i ovaj singl.

Prošlogodišnji "Satans of Swing" razbija i tačka! Zamislite da alternativni rok obogatite ska muzikom, folkom sa različitih podnebalja, fankom i u nekim trenucima - groove metalom. Ček', ne možete zamisliti? Onda ni ne pokušavajte to, već preslušajte ovaj album na njihovoj "Bandcamp" stranici. Veselo, veselo, veselo. Ako volite i metal i bendove kao što su "Catch 22", onda je prosto nemoguće da ne zavolite ove momke iz Tampere u Finskoj. Svaki instrument se čuje baš onako kako treba, produkcija je odlična, ali ne toliko da deluje previše ispolirano, a atmosfera i energija koju zvuk nosi su vanserijski. Topla preporuka!