понедељак, 29. август 2016.

Ablaze My Sorrow: Black

"Ablaze My Sorrow" nisu bili te sreće da se probiju u prvu ligu melodic death metala, iako im je tu bilo mesto. Jesu, doduše, ostvarili kultni status među poštovaocima ovog zvuka, te su se našli rame uz rame sa "Gates of Ishtar", "A Canorous Quintet", "Eucharist", "Sacrilege", "Decameron" ali, kao što sam već napisao, ništa više od toga. Od 1994. godine, pa sve do 2006. su objavili 3 demoa i 3 albuma. Tokom sedmogodišnje pauze je objavljen još samo jedan EP sa dve pesme ("The Suicide Note" - 2009.), što je samo pojačalo nade fanova da će se u bliskoj budućnosti pojaviti barem još jedno izdanje. I, to se i dogodilo...

"Black", naslednik opako dobrog albuma "Anger, Hate and Fury", na koji se čekalo punih 14 godina. Da li je vredelo? O, da - itekako! Ljudi nisu ni za pedalj odstupili od svog karakterističnog zvuka, te deluje kao da je vreme stalo za njih. Ovo nije moderni melodeath, ali nije ni omaž zvuku devedesetih - ovo je jednostavno "Ablaze My Sorrow" u svom najboljem obliku. Zaboravite moderne tendencije koje prate ovaj žanr koji danas otvoreno koketira kako sa najkomercijalnijim metalcore-om, tako i sa gothic pop-om, pošto ovde toga nema ni u najmanjim naznakama. No, nemojte očekivati neko blasfemično, blekersko crnilo (ako vas naziv albuma i njegov omot na to asociraju), već jedno nenametljivo izdanje koje prvim taktovima kupuje slušaoca i sa zaraznim deonicama i rifovima koji su oduvek krasili ovaj bend. 

Meni je teško da nađem bilo kakvu manu ovom izdanju, ne samo zato što mi je ovaj bend jedan od najdražih, već zato što volim taj "tužno-veseli" ritam gitara koji vas u jednom trenutku diže, a u drugom baca na tlo svom snagom. "Prljava" produkcija daje taj "oldschool" dojam, taman toliko da osetitu svu silinu rifova, dopunjenu reskim "harsh" i povremenenim čistim vokalima. Malo klavijatura tu i tamo, malo nedistorziranih sekvenci, instrumentalčić i još deset pesama ujednačenog kvaliteta - više nego dovoljno za jedno, slobodno mogu napisati, perfektno izdanje. Što se mene tiče, ocena je 10/10.

четвртак, 25. август 2016.

Papazjanija #2


"Third I" postoji već punih deset godina i za to vreme su objavili gomilu noise/dark ambient/drone izdanja. "Nice Collection (2008-2016)" predstavlja skup do sada neobjavljenih i retkih pesama, kao i onih koje su se nalazile samo na kompilacijama ili split-ovima. Tu su se našli i bonusi u vidu remiksa i obrada. Što se mene tiče, ono mi je (barem od onoga što sam do sada čuo) jedno od najboljih izdanja iz njihovog opusa, ako ne i najbolje. Bend je uspeo da na jednom mestu sakupi sve ono najbolje što su tokom dekade postojanja uradili i da to lepo rasporedi, tako da ne dolazi do zamora prilikom slušanja toliko različitih "stilova" koji su krasili svako njihovo dosadašnje izdanje (ili, bolje rečeno, svaku njihovu fazu).

Sandra Nasić je, sa svojom matičnom grupom "Guano Apes" ostavila velikog traga u istoriji rok i metal muzike. Mnoge je verovatno iznenadilo kada se "The Signal" 2007. godine pojavio u prodaji, ali ne i one koji su bili upoznati sa onim što Sandra i ostali članovi vole da slušaju. Ovo je, dakle, neki lakši (ali na momente i dalje pravi, "prljavi") rok obogaćen onim najboljim što se iz pop muzike može dobiti. Samo izdanje je savršeno, bez i jedne jedine greške ili slabog momenta. Bilo bi loše da je nastavila da radi ono što je do tog trenutka sa bendom radila, iako je baš ovaj zvuk uticao na to da "Ejpsi" promene svoj stil.

"Homer" je belgijski (melodični) punkrock/hardcore bend. "Wasteland Reflections" je njihovo treće po redu izdanje, objavljeno 2009. godine. Prvo što me je privuklo kod ovog albuma je sam omot koji je (kao i ostatak knjižice) odrađen kao stranica iz novina, gde su tekstovi pesama postavljeni kao posebni članci. Muzika je vesela, poletna iako ima i laganijih pesama (ali sa "teškim" delovima), sa finom produkcijom, ne previše ispoliranom. Ne morate biti tvrdokorni fan niti punkrock-a, niti melodičnog hardcore-a da bi vam se bend svideo. Odlično audio štivo ako volite da putem slušalica dobijate energiju dok radite kardio vežbe.

петак, 19. август 2016.

Kombo #5

Beogradski "Sacramental Blood" je posle dosta vremena od svog nastanka objavio svoj prvi album. Prethodna dva demoa i dva split izdanja su samo izazivali zazubice kod fanova koji su očekivali punu porciju, a dobijali su samo mrvice. Kao što to već biva, problemi kako na muzičkom, tako i na privatnom planu, su omele bend da ranije objavi ovaj materijal. Ko zna, možda je i dobro što je tako ispalo, jer na "Ternion Demonarchy" albumu možemo čuti ono najbolje što brutal death metal nudi. Ovo je surova agresija koja kao stampedo prolazi i ne mari ako joj se slučajni prolaznik nađe na putu.

"Oracles" dolaze iz Belgije i smatraju se "supergrupom" koju čine članovi iz više bendova ("Aborted", "Abigail Williams"...). Žanrovski je to mešavina simfoničnog gothic-a, industrial-a i prstohvata melodeath-a (pošto je to danas tako in). Simpatično je ovo izdanjce, moderno, za široke mase koje vole metal, ali ne i previše ekstremne bendove. Dakle, neki balans između blagog "teškog" metala i skoro pa popičnog gothic-a. To ne znači da je loše, već da se išlo na to da se privuče sve veći broj potencijalnih fanova. Sem tih nekih generičnih deonica, tako svojstvenih većini izdanja poslednjih nekoliko godina, album je generalno sasvim OK.

"Septillion" dolaze iz Australije. "Inheritance" im je prvi album. Bend razbija! Melodični blackened death metal - tako se karakterišu, pa neka im bude. Ako volite "Naglfar", "Dissection" i prvi "Raise Hell", onda ćete zavoleti i ove "Ozijevce". Australija je pokazala da je plodno tlo za vrsne rok i metal muzičare, te da je uticaj najkvalitetnijeg evropskog zvuka oblikovao njihovu scenu u globalu. Imajte na umu da je svežina usled geografske "izolovanosti" itekako ostavila traga na onome što ovaj i ostali bendovi rade, dala im određene karakteristike, finese, koje se mogu primetiti čak i da se ne udubite u muziku. Ovo izdanje je definitivno vredno pažnje.

Iz Finske nam dolazi death metal bend "Survivors Zero", koji je još 2009. objavio album "CMXCIX". Na svu sreću, nema ovde one finske power-melodeath mešavine, već se može čuti samo "poletna" ekstremna muzika koja već od prve numere kupuje svakoga ko obrati makar malo pažnje na nju. Svaka deonica je na svom mestu, ništa ne odskače, nema krajeva koji štrče. Sve, baš sve je na ovom albumu uklopljeno onako kako treba da bude, od same konstrukcije pesama, produkcije, vokala, ritam sekcije i solaža. Kao što sam već napisao - poletno, dinamično, melodično, ali opet razbijajuće. Apokaliptična poslastica za sve death metal sladokusce.

"Valley of the Dead" su 2008. godine objavili mini album pod nazivom "Tales from the Crypt". To im je, nažalost, jedino izdanje do sada, sa samo četiri pesme. Odličan balans death i groove metala, sa podosta "catchy" delova. Struktura svake pesme ponaosob je na najvišem nivou, nijedna ne odskače od druge, te sve zajedno čine jednu skladnu celinu. Prava je šteta što ovaj mini album ne traje barem još desetak minuta duže, pošto je ovako nekako nedorečen, tera slušaoca da uzaludno čeka na nastavak kog, najverovatnije, neće ni biti.

петак, 05. август 2016.

Thrash Attack


"Critical Solution" dolaze iz Norveške, a "Sleepwalker" je njihov drugi album. Sviraju neku mešavinu heavy i thrash metala koja simpatično zvuči. Pesme na ovom izdanju me podsećaju na "Anthrax", "Testamet", "Am I Blood", tako da možete pretpostaviti šta vas očekuje. 

"Thermit" me je od samog početka albuma "Saints" podsetio na "3 Inches of Blood", što nikako nije minus. Nisu ovi Poljaci samo puka kopija, već imaju štošta svog da kažu. Zaista dobar thrash album.

Slovenački "Negligence" su svoj drugi album "Coordinates of Confusion" objavili još 2010. godine. Fino je ovo izdanje, podseća na "Iced Earth" i "Dark Empire", što je dobro. Loše je što pomalo generični bubnjevi i "reciklirani" rifovi ostavaljaju utisak već viđenog. Pretpostavljam da je bend želeo da igra na sigurnu kartu, bez preteranog eksperimentisanja. U svakom slučaju, vredi preslušati.

"For the Loud and the Aggressive" austrijskog benda "Mortal Strike" je album za najtvrdokornije trešere i sve one koji obožavaju taj duh osamdesetih. Da, sve ovo se već odavno moglo čuti, ali dobra produkcija na ovom (kao i svim do sada nabrojanim albumima) je tu da da uvid kako bi svi ti stari bendovi zvučali da su imali današnje uslove za snimanje. Daleko od toga da je ovo loše izdanje, ima zaista dobrih pesama, ali je bendu itekako potrebno da stvori neki svoj šmek.

"The King Must Die" dolaze iz SAD-a, a "Murder All Doubt" je njihov drugi album. Ako volite bendove kao što su "Anthrax", "Metal Church" i slične, onda će vam se svideti i ovaj relativno mladi bend, s obzirom da su aktivni od 2011. godine. Veoma fino izdanje, mogu reći, kako sa muzičke, tako i sa produkcijske strane.

"Sue's Idol" svojom osnovom vuku više na heavy metal, iako se u njihovoj muzici može itekako čuti i ponešto thrash-a, doduše - u dosta blažoj varijanti. "Six Sick Senses" je ovom američkom bendu drugo po redu izdanje, lepo zamišljeno, ali potpuno ne bašte vešto finalizirano. Anemična produkcija, boje instrumenata, bubnjevi koji zvuče kao da su nakucani i vokali koji na trenutke iritiraju zbog svoje blage "vibrirajuće" distorziranosti bi me odbili od daljeg slušanja da nije pisanja ovih redova. Celu stvar vade solidne solaže i po koje "ubacivanje" klavijatura.

"Dystonia" je ruski thrash bend sa death metal uplivima, aktivni su od 2010. godine, a "World Wide War" im je prvi album. Ne nude ništa novo od svega što ste iz ovog podžanra već čuli, ali to ne znači da vas neće zainteresovati. Ako volite "Demonic" i "The Gathering" od "Testament-a", onda znate šta možete da očekujete. Muzički i produkcijski nemam ni najmanje zamerke za ovo izdanje, te ga toplo preporučujem za buđenje komšija iz popodnevnog dremeža.