субота, 28. мај 2016.

Nekrst fanzin

Ne mogu sebe nazvati osobom koja fanatično prati modernu srpsku fanzinašku scenu, ali mogu reći da je, iako se radi o elektronskom glasilu, fanzin "Nekrst" pronašao pravi način kako da se nametne malo široj publici. Do pisanja ovih redova je objavljeno 5 brojeva u PDF formatu, što je za svaku pohvalu. Neko će reći da to nije nešto posebno, s obzirom da su u pitanju kratke recenzije, ali... Stvari su ipak malo kompleksnije.

Za početak, treba osmisliti naslovnu stranu. Onda, treba izabrati određen broj izdanja iz gomile postojećih o kojima treba pisati. Tu ne mislim na pisanje referata i seciranje svakog minuta svake pesme, već na par što sadržajnijih rečenica koje će čitaocu zagolicati maštu, te će sebi reći: "Hajd' baš da čujem i to čudo". Pa, onda sam izgled svake stranice, uklapanje slike, oblika slova - celokupan dizajn. Deluje prosto, ali i pisanje CV-ja deluje prosto, pa se opet njegova izrada može otegnuti do beskonačnosti.

Uređivački duo koji čine Andrej Romić (glavni urednik i recezent) i stari fanzinaški vuk - Desya Lovorov (tehnički urednik i dizajner), su od samog početka svoju ideju unapređivali tako što su slušali i predloge i zamerke svojih čitalaca i prijatelja. Sa takvim pristupom radu su dobili mogućnost da naprave neku vrstu poluinteraktivnog medija u kome korisnici daju doprinos u kreiranju broja. Veliki plus fanzina je to što nije u pitanju "hermetički" klub, te su otvoreni za aktivniju saradnju sa drugim recezentima, što samo pojačava kvalitet svakog sledećeg broja.

Drugi veliki plus je sam format u kom "Nekrst" izlazi. PDF fajlove možete pregledati preko kompjutera, tableta ili telefona kad god poželite, a i samo "tretiranje" takvog štiva je drugačije. Svima nama se dogodilo da otvorimo neku stranicu, letimično pogledamo napisano i isključimo karticu. Na kraju ne znamo ni šta smo pročitali. Ovako taj fajl stoji negde na hard disku i u slučajevima kada pukne internet konekcija može odlično da posluži u prekraćivanju vremena. Ako je na nekom portabl uređaju, dobro dođe za zabavu dok ste u gradskom prevozu, na primer. Ili dok se bavite egzorcizmom stomačnih demona, khm...

Treći veliki plus - neko je preslušao album nekog benda za koji niste čuli, dostavio vam "YouTube" linkove i tako vam servirao sve lepo upakovano, na tacni (što bi se reklo). Ima li šta bolje?

U nastavku se nalaze linkovi za preuzimanje svih dosadašnjih izdanja (lista će biti ažurirana kako se koji broj objavi):


уторак, 17. мај 2016.

2x4: Srbija

Vranjanski "Mud Factory" su jedan od najboljih srpskih groove metal bendova. Za četiri godine su napravili opako dobar posao koji bi u nekom drugom univerzumu bio mnogo bolje propraćen, što ovi momci itekako zaslužuju. Smatram da je pun pogodak to što su od osnivanja do sada objavili "samo" dva mini albuma, jer su na taj način pravilno dozirali svoju kreativnost slušaocima. Prvi EP, "Born for Doom", sa svojih 20 minuta čini više za ključanje adrenalina nego čitave diskografije nekih bendova. Dobro, ne baš celo izdanje, pošto sa poslednjom numerom umiruju konzumenta dajući mu lažnu nadu da je tornado prošao dok poslednji minuti prave ršum.

Drugi EP, "Project Extinction", je gotovo duplo kraći od prethodnog, siroviji, nema toliko southern/stoner uticaja, ali to ne znači da je i manje ubitačniji. Sa malo deathcore brejkova, skladno uklopljenih, iz čistog groovea prelaze u death metal. I ništa ne škripi, ništa ne odudara: sve je na svom mestu. Gitare jasne, bas je tu kao podrška i oslonac, bubanj kao noseći stub, a vokali (bilo da su scream ili growl) prosto dominiraju. Uzgred, čisto da napomenem, koliko god da studijski dobro zvuče, to je apsolutno ništa u odnosu na to kako zvuče uživo. Energični do maksimuma, od početka do samog kraja.

Posle odličnog prvog albuma ("Antithesis of All Flesh"), kragujevački "Triumfall" su objavili još tri izdanja. Prvo od njih je EP sa dve numere iz 2011. godine, "Deaths Are His Monument" (obe su se našle i na split-u "Death to Thy World") i koje je njihov zvuk prebacilo na drugi kolosek. Iako volim klavijature kod black metal bendova, moram priznati da je odsutvo njih na ovom i sledećem izdanju "zamračilo" zvuk benda. Drugačiji koncept pesama, njihova konstrukcija, kao i sami aranžmani, teraju slušaoca da se potpuno stopi sa tonovima koji izbijaju iz zvučnika.

Dve godine kasnije objavljuju split sa francuskim bendom "Insane Visper", pod nazivom "Demise of Being". O pesmama ekipe iz Tuluza neću pisati, već ću se fokusirati na dve numere "Triumfall-a" za koje mogu reći da su nastavak onoga što su na prethodnom izdanju objavili. Dakle, stara BM škola u modernom ruhu, daleko od monotone i naporne. Jeza i teskoba pretočeni u zvuk, opskuran i detaljan. Sablasan vokal koji kao da najavljuje skoru propast sveta samo pojačava osećaj nelagode i potpunog rastrojstva uma. Šteta je samo što nema ovakvih numera makar malo više...

O beogradskom bendu "The Stone" ne treba puno pričati: legende srpskog black metala su još od svog nastanka (kao "Stone to Flesh") pokazali da je ovo tlo plodno za ovakav zvuk. Zajedno sa bendovima kao što su "Introitus" i "May Result" su postavili temelje žanra na ovim prostorima. "Tragom hromoga vuka" je njihovo drugo izdanje pod sadašnjim imenom. U pitanju je kompilacija starih pesama, sa dodatkom dve nove. Može se videti kao neka vrsta retrospektive evolucije zvuka i ideja po kojima su pesme nastajale. Odličan je kontrast između "demo" i "profi" snimaka, iako je očigledno da je svaka numera ubitačna na svoj način.

"Magla" mi je njihov omiljeni album i smatram ga malim remek delom. Svaka pesma, od naslovne pa do poslednje, je ujednačenog kvaliteta, bez odstupanja, bez praznih momenata. Rezak zvuk, "tumorna" produkcija i blago prigušen avetinjski glas su zaduženi da budu vodič slušaocima kroz magloviti, posmrtni svet, isprepletan slovensko-paganskom mistikom. Slobodno mogu reći da su ovim izdanjem pogodili u sred srede i da su posle "Some Wounds Bleed Forever" objavili najpotpunije izdanje. To ne znači da su prethodni i potonji albumi lošiji, daleko od toga, već da je upravo ovaj pokazatelj kako bi jedno epsko black metal delo trebalo da zvuči.

"Deca apokalispe" je bend sačinjen od članova iz više gradova koji zajednički, u svom zvuku, kombinuju više različitih žanrova. Kada neko pomene izraz "super-grupa", onda se to u slučaju Srbije može odnositi upravo na ovaj bend. Drugačiji, noviji, svežiji od drugih. Dašak neočekivanosti i svežine na domaćoj sceni. "Erom papirnih grobova", svojim prvim albumom, su pokazali da fuzija metala, hip-hopa, elektronike i tribalnog zvuka može ne samo da funkcioniše dobro, već - perfektno. Ako se na to dodaju ništa manje dobri tekstovi na srpskom jeziku koji vas teraju da se nad njima zamislite, onda je krajnji rezultat još bolji.

Da bi se popunila "praznina" pre objavljivanja novog albuma, dva singla su osvanula putem "Nocturne magazina" - "Linije fronta" i "Blok 12, zgrada 44". Obe pesme se mogu gledati kao jedno izdanje, pošto bi se u vreme vladavine vinila obe našle na različitim stranama jedne "singlice". Recept preuzet sa prethodnog izdanja je samo unapređen, sa još boljom produkcijom i tvrđim zvukom. Tekstovi još teži za "progutati" (u slučaju da ste konzument "limunadica"), ispunjeni rečima koje opisuju surovu realnost današnjice. Gorka istina koja je šamar u lice i šut u međunožje virtualnoj omladini.

понедељак, 09. мај 2016.

Headbang Vlog

Ako ste u metal vodama i pratite dešavanja na domaćoj sceni, a i oko nje, onda ste sigurno pogledali barem jednu epizodu prvog srpskog metal vloga pod nazivom "Headbang". Dosta internet medija koji pokrivaju "alternativni muzički i kulturni svet" je pisalo kako o vlogu, tako i o epizodama koje su objavljivali na svom kanalu. I to ne samo u Srbiji, već i u regionu, što je itekako bitno.

Požarevljani Bagzi i Žaki, koji vode "Headbang" su uspeli da urade nešto novo, nešto sveže na ovim prostorima. Možda se neko neće složiti, ali bilo je potrebno da se neko počne baviti ovakvim vidom predstavljanja bendova. Ljudi danas mnogo manje čitaju tekstove, a ako ih čitaju - onda dobar deo njih napisano pročita bez razumevanja, pa se u sekciji sa komentarima mogu videti svakakve nebuloze. Da, lakše je sesti, pojačati zvuk i odgledati "pokretne slike". Tako da je ovaj dvojac od samog starta imao prednost iliti "nitro" (N4F fanovi će razumeti).

Ne moraju vam se svideti bendove koje su odabrali za predstavljanje. Meni se nikako nije svidelo što su u prve dve epizode pričali o "Slayer-u" i "Megadeth-u", iz prostog razloga što o velikim bendovima pišu i mediji kao što je bravo "Bravo", na primer. Ali, bitno je da su većim delom fokusirali na domaće (i regionalne) bendove, stavili akcenat na njih, valjano ih predstavili. Uostalom, u petnaestak minuta po epizodi su odradili najviše što su mogli.

Neko će ih shvatiti kao neozbiljne, s obzirom da se u svakoj epizodi blentave, zezaju i celom poslu prilaze nonšalantno. Sa druge strane - šta bi trebalo da rade? Da se predstave kao uobraženi metal elitisti kojih ima na svakom koraku? Jok, mori - i treba da se zezaju, što je više moguće. Ako hobi nije zabavan, ako u njemu nema uživanja, onda čemu sve? Stavimo na stranu onaj službeni deo, kada se direktno obraćaju gledaocima, te pričaju o istorijatu nekog benda i fokusirajmo se na sve ostalo. Imate dva lika, dva ortaka, koja u toku popodneva piju kaficu, pivce ili rakijicu. Slušaju nove stvari koje su poskidali sa neta, gledaju spotove na tjubu, komentarišu sve to, diskutuju. Da, konverzacija dve osobe: ne čet preko "FB-a" ili "Vibera", već konverzacija licem u lice. To i jeste poenta bloga, da voditelje istog gledaoci dožive kao svoje ortake, sa kojima mogu da popričaju o bilo čemu što im padne na pamet. Zato mi se i svidelo što su od osme epizode krenuli sa obrađivanjem drugačijih tema, te bi bilo dobro da se na to fokusiraju. Daleko od toga da upoznavanje auditorijuma sa novim i ne tako novim bendovima nije zanimljivo, ali priče o najgorim omotima su bile pun pogodak. To je i neka vrsta prekretnice za vlog, način da održe pažnju ljudi koji ih prate i da istovremeno privuku novu publiku.

Druga stvar koja mi se svidela u poslednjem klipu koji su objavili je to što su strele odapeli u prave mete: dotakli su se onog čuvenog stava koji imaju neki fanovi - "scena je mrtva", ali i ponašanja izdavača i samih bendova. Ne treba imati posebno veliku petlju za to, ali treba pričati o tome - u tome je srž svega. Treba aludirati na ljude da se pomere iz udobnosti svojih fotelja, da se malo više posvete onome što navodno vole i da sami daju kakav-takav doprinos. Udaranje "lajkova" i puko deljenje linkova nisu preterano velika pomoć u smislu da se nešto promeni na bolje. Taj oštriji stav pokazuje jednu crtu "odrastanja" vloga i to je još jedan plus u nizu: svaka medijska forma mora da se razvija, da se razgranjava u više pravaca. Jedna od tih grana je i novi sajt koji je trenutno u fazi izrade (pod dirigentskom palicom Dejvida iz fanzina "Princip"). Biće tu intervjua, recenzija i svega onoga što izlazi iz okvira matičnog im vloga.

Ako želite da se o vašem bendu kaže po koja reč, javite im se putem poruke na "Fejsu" ili putem mejla.