петак, 29. април 2016.

Papazjanija #1

Argetinski bend "Los que perdonan" sviraju, po svojim rečima, post-emo. Ne, nije to onaj emo, već pravi emo, sa punk osnovom. Album (tačnije - kompilacija) koji su mi poslali je naslovljen "Todo va a emperoar" i mogu reći da fino zvuči. Mislim, nije to baš nešto što bih u bilo koje dana ili noći pustio, ali je lepo čuti tako nešto za promenu. Na njihovoj "Bandcamp" stranici možete naći sve te pesme raštrkane na njihova dosadašnja četiri digitalna izdanja. Ako volite blaži pank sa dobrom produkcijom koja ne ubija taj zvuk "prostora za probe", ženski, neretko vrišteći vokal i tekstove koji nisu na engleskom, onda vas samo par klikova deli od ove ekipice iz Rozarija.

Ako vam se svideo "Eye of the Storm", mini album "The Haunted-a", onda će vam se sasvim sigurno svideti i "The Anti Climax", prošlogodišnje izdanje njihov zemljaka "Implode". Brze, kratke pesme, sa pankoidnim nabojem su sve što vam je potrebno kada adrenalin krene da ključa. Ne znam zašto se vode kao melodeath bend, kada takvog zvuka jedva i da ima. Ovo je neka ubitačna, moderna kombinacija thrash i groove metala, sa podosta već pomenutog punka koji dominira kroz svaku numeru. Jedanest minuta ovakvog krljanja je dnevna doza za svakog trešera koji drži do sebe.

недеља, 24. април 2016.

Nešto drugačije

Te 2004. je "Anastacia" objavila svoj treći, album i tako iznenadila... pa, mene. Da, vrtela se na MTV-ju sa svojim pop pesmicama za široke mase koje mi nisu zvučale zanimljivo. Onda sam čuo "Sick and Tired" i oduševio se, iako sam i dalje mislio da je ta pesma samo "izrod" iz njenog dotadašnjeg repertoara. No, kada sam došao do celog izdanja, tek tada sam shvatio koliko sam bio u zabludi: ova cura kida. Ako želite da čujete dobar, kvalitetan, pop-rock album, sa odličnom produkcijom i još boljim pesmama, onda izdvojite malo vremena i dajte šanse ovakvom zvuku.

Komercijalna (pop) muzika nije u osnovi loša, ima tu dosta albuma koji su zlata vredni, samo što oni lošiji imaju bolju reklamu.

Sredinom devedesetih su sve curice u mojoj osnovnoj školi obožavale "Don't Speak". Tekst se prepisivao, jurio se baš, baš tačan prevod na srpskom i svaki rođos na kome se ova pesma mogla zavrteti je budio želju da baš sa svojom simpatijom odigrate jedan trapavi ples. Elem, imali su "No Doubt" albuma i pre i posle ovog, ali je i pored svega upravo "Tragic Kingdom" obeležio njihovu karijeru. Sweet rock izdanje bez ijedne loše pesme koje se može svideti gotovo svakome? Da, tako nešto je moguće. Čak i u eri dečačkih bendova i "začinjenih" devojaka, kvalitet je mogao da ispliva i da bude poguran od medija kao što je "MTV".

Fanovi gothic & doom metala znaju "Anneke van Giersbergen" kao bivšu pevačicu holandskog benda "The Gathering". Album "In Your Room" je treće izdanje u njenoj solo karijeri (iako je ceo "projekat" krenuo pod imenom "Aqua de Annique"). Žanrovski je to pop-rock, slatkast, ali nikako u lošem smislu. Sama koncepcija pesama, kao i aranžmani, daju mesta ovoj simpatičnoj mladoj dami da pokaže pun potencijal svoga glasa. NIje da u svom prethodnom bendu to nije mogla, ali ovde je ona potpuno svoja na svome. Prosto je nemoguće ne zavoleti ovaj album.

Iz Poljske nam dolazi bend "Ctrl-Alt-Del" koji je 2005. godine objavio album istog imena. Iskren da budem, o njima ne znam ništa, sem da imaju još (barem) jedno izdanje - mini album. Žanrovski se može definisati kao neki alternativni, dark rock, pitak i uhu prijatan. Ako kojim slučajem volite "Host" od "Paradise Lost", onda će vam se ovaj album definitivno svideti, ponajviše zato što je i pored prisutne "elektronike" življi, te instrumenti dolaze do izražaja i ne daju prostora semplovima da pojedu same pesme.

недеља, 17. април 2016.

Sa druge strane globusa #1

"Anorma" je melodeath bend iz Indonezije. Njihov prvi album "Hellucination", objavljen 2011. godine, je odličan pokazatelj kako ne treba sa zadrškom i podozrenjem gledati na bendove koji ne dolaze iz "proverenih" zemalja. Iako mi vokal bude na trenutke naporan, sam album nema ni jedne jedine druge falinke. Zaista dobra produkcija, jasna, sirova na momente. Dosta je tu zanimljivih melodija i sekvenci, te mislim da se bilo koji nordijski bend ne bi postideo da potpiše bilo koju od 11 numera koliko ih na izdanju ima.

"Infamy" su svoj drugi album, pod nazivom "Hatremonial", objavili 2010. godine. Ovi indonežani takođe sviraju melodeath, malo tvrđi od svojih sunarodnika, predstavljenih u prethodnom pasusu. Drugačija produkcija, ogoljenija donekle, ali ipak veoma dobra - svaki instrument se čuje odlično, pogotovo vokali koji su odlični. Koliko god melodičnih deonica imali, ipak mnogo više naginju klasičnom death metalu, što je svakako veliki plus. Ni ovaj album nema loših numera, te vam preporučujem da razmrdate prste, pretražite "Youtube" i komšijama ponudite nervni slom sa stilom.


Novi Zeland baš i ne budi asocijacije na nešto što nema veze sa "The Lord of the Rings" franšizom. No, to ne znači da se i tamo ne svira dobar metal, te da nema dobrih bendova. Jedan od njih je "Euphoreon", koji je objavio svoj, za sada jedini, album "Eophoreon" 2011. godine. Ovaj internacionalni dvojac (jedan član je sa Novog Zelanda, drugi je iz Nemačke) je na ovom izdanju predstavio progresivniju verziju melodic death metala. Odlične melodije, rifovi i solaže idu ruku pod ruku sa odličnom produkcijom, tako da pretpostavljam da bi fanovi "Eternal Tears of Sorrow" veoma uživali u onome što se u ovih deset numera može čuti.

Iz Južnoafričke Republike nam dolazi bend "The Broken Result" koji više nije aktivan. U svojoj kratkoj karijeri su objavili samo jedan (ali itekako vredan) album 2010. godine - "Recursive". Njihov zvuk, sem odlične produkcije, karakteriše osetan upliv metalcore-a, ali daleko od toga da ih to čini samo jednim iz mase sličnih bendova. Oni su death metal osnovu pojačali gomilom melodija i metalcore energijom, a sve to upotpunili zanimljivim solažama. Režeći harsh vokal, sa pokojim growl-om samo pojačava utisak i čini finalni proizvod ubitačnim.

петак, 15. април 2016.

Hellion - Fanovi za fanove

Svi znamo kakvo je cimanje organizovati put radi odlaska na neku svirku ili festival u sopstvenoj režiji. Čak i kada postoji organizovan prevoz, sve ostalo vezano za odlazak i boravak (u dotle nepoznatom kraju) veoma često može biti praćeno svakakvim problemima. S obzirom da širom Evrope postoje slične organizacije, dva drugara su odlučila da pokrenu "Hellion" i pomognu metal fanovima koliko god mogu.

Šta je tačno "Hellion"?
Hellion je mlada organizacija osnovana 2015. godine, sa ciljem pružanja usluge organizovanog prevoza na festivale i koncerte u Evropi.

Kako ste došli na ideju o pokretanju?
U suštini, kod nas ne postoji ovako nešto... Postoje organizacije koje su vodile na pojedinačne festivale i koncerte i koje nisu ispunjavale očekivanja ili su bile sezonske, te smo jednostavno rešili na napravimo neku našu priču u kojoj ce se svi osećati kao ekipa, uz uslugu na svetskom nivou.

Koliko je teško voditi jednu takvu organizaciju u Srbiji?
Ljudi u našoj zemlji jesu sposobni, međutim novca, nažalost, nema. A, ono novca što ima, nalazi se u rukama pogrešnih ljudi i onih koji ne umeju sa njim da barataju. Dakle, pare i metal organizacije ruku pod ruku ovde ne idu. Sve što se radi radi se iz ljubavi, te eto i odgovora da li je teško i koliko. Mnogo ulaganja, mnogo vremena se iziskuje, a para nema.

Kakvo je interesovanje za "Hellion" i njegov rad?
Možemo skromno reći da smo prijatno iznenađeni interesovanjem i podrškom. No, ovo je samo početak, te verujemo da će se tek čuti za ovo ime. Znaš kako kažu: "Prvih 100 godina je najteže".

Kakav je osećaj preći iz "fan" voda u vode "ljudi koji brinu o fanovima"?
Hehe, nikad u te vode nismo prešli i nećemo. I dalje smo isti oni fanovi koji smo i bili, no sada radimo po principu "fanovi za fanove". Uzeli smo nesto na sebe sto nije mala stvar, ali smo zaista i dalje isti.

Da li je i koliko teško raditi sve ono što radite, a vezano je za "Hellion"?
Kao što smo već rekli i za organizaciju u Srbiji, nije lako, ali ipak ima i višeg cilja, poput sticanja novih poznanstava i prijateljstva. A, čovek upravo vredi onoliko koliko prijatelja ima. Ko zna, mozda sutra neki koji se upoznaju u putu postanu izuzetno bliski....

Da li vam u nekim trenucima, znajući kakvi su ljudi i birokratija u državi, vaš trud liči na borbu sa vetrenjačama?
Za sada ne, mada ovo je zemlja mogucnosti (cinizam), tako da ovo pitanje možemo ponoviti kroz koju godinu, kada ćemo imati i jasniju sliku.

Kakvi su vam planovi za dešavanja poste "Brutal Assault-a"?
Brutal Assault je početak, no ideja je da se Hellion priča proširi. Stoga, nakon ovog festivala i na osnovu sumiranog, planiramo da fanovima u Srbiji ponudimo još neka dešavanja. Da li će to biti koncert, recimo "Iron Maiden-a", u nekoj državi ili neki festival, videćemo

Rad "Hellion-a" možete pratiti na njihovom zvaničnom sajtu ili putem "Facebook" stranice.