недеља, 25. децембар 2016.

Kombo #12

"Mustan Kuun Lapset" su finski dark/black metal bend, a "Saatto" im je peti po redu album. Stilski me, barem na ovom izdanju, podsećaju na mešavinu "Vintersorga", ranog "Agathodaimona" i "Myrkgrava". Dakle, mešavina atmosferičnog black metala (kao osnove) sa melanholičnim melodijama, podosta klavijatura i deonica sa akustičnim gitarama koje su kao podrška onim distorziranim. Uglavnom dominiraju harsh/scream vokali, sa ponekim growlom, ali takođe ima i onih čistih. Album treba posmatrati kao jednu celinu (pošto nema nijedne numere koja se izdvaja) i tako ga treba "konzumirati". I više nego zaslužena ocena je 9/10.

"Scarecrow" su 19. decembra ove godine digitalno objavili svoj četvrti album "Exterminators of the Year 4000". Ovaj horror-punk bend iz Finske odlikuju vesele melodijice koje se odlično uklapaju sa tom horor/Noć veštica tematikom. Letimičan pogled na nazive pesama je dovoljan da vas zaintrigira da čujete šta to ova ekipa ima da kaže. Ne znam sa kime bih ih uporedio, jer punk baš i nije moj fah. Ipak, apsolutno preporučujem ovo izdanje, nadasve lepo zamišljano, sa dobrom produkcijom, kvalitetnim i nezamornim pesmama koje su kao stvorene da budu deo soundtrack-a za neki horor film. 7/10.

Ni sam ne  znam koliko sam sličnih izdanja, kao što je mini album "Crank", preslušao prethodnih godina. Volim ja tu mešavinu "običnog" i hard roka, volim i kada se ide na to da zvuk bude siroviji, da sve liči na demo - da se napravi neki garažni efekat. No, da bi to sve funkcionisalo kako treba, onda bi svaki instrument trebalo da pršti i da sve puca od energije. Ovde toga, nažalost, nema. "Damage Limit" su i pored dobre zamisli podbacili u realizaciji, što je prava šteta. Pesme imaju podosta neiskorišćenog potencijala, pojačanog onim "catchy" efektom, ali loše upakovanog zahvaljujući anemičnoj produkciji. Dok ponovo ne snime pesme kako liči, ostaje ocena 5/10.

"My Funeral" je ove godine objavio svoje osmo po redu izdanje, "Harder Than This Life". Iako se vode kao thrash/death bend, mogu reći da thrash deo svakako mnogo više preovladava u njihovoj muzici. Ono što oni sviraju mi (i pored neospornog kvaliteta) nije baš leglo, te nisam uspeo da se navučem na njih. Međutim, ovaj mini album je već druga priča - svideo mi se u potpunosti. Pretpostavljam zato što u njemu ima dosta te furiozne, motorhedično-pankerske energije koje čine da vas prve tri numere prosto nose. Četvrta i peta su sporije, donekle opuštajuće, ali daleko od toga da su manje kvalitetne od prethodnih. 9/10.

недеља, 18. децембар 2016.

Na prvi pogled: Rogue One

Piše: Antonio J.

Okruglo godinu dana posle "Buđenja sile", dolazi nam "Odmetnik-1" - film koji se vremenski smešta malo pre "Nove nade". Za one koji ne znaju, u pitanju je još jedan film u serijalu o "Zvezdanim ratovima" koji će "Dizniju" doneti brdo para, te time napraviti prostora za ekranizovanje još barem jednog filma pored dve najavljene epizode. No, da ne dužim previše i da naglasim ono najbitnije. "Odmetnik-1" je tipični holivudski naučno-fantastični blokbaster, sa napucanim efektima, ponekim očajnim scenama u kojima je dijalog u prvom planu, ali koji nadasve pruža gledaocima dva sata kvalitetnog programa.


Ok, ima onog usiljenog humora kada ne toliko smešnu scenu pokušavaju da naprave smešnom, a smrtno ozbiljnu naprave blago patetičnom, te je skoro pa obesmisle. Gluma nekih likova je na trenutke kao u Aljoše Vučkovića kada se previše uživi u ulogu. Šta da se radi - niko nije savršen. Niko, sem (po pravilu) kompozitora. Muzika je i u ovom i u svim ostalim filmovima o "Zvezdanim ratovima" uvek bila na najvišem mogućem nivou, te je vadila stvar čak i kada  u gro planu vidimo manijačku facu zabagovanog Hajdena Kristensena. Kad sam već njega pomenuo, red je da pomenem i Darta Vejdera koji ovde ima svojih odlično iskorišćenih pet minuta, a koji su i više nego dovoljni da usreće one najokorelije fanove.

Sve u svemu, "Odmetnik-1" je "DC-u" objasnio ko je pravi "Odred samoubica", barem što se velikog ekrana tiče i pride se iskupio za onu osamdesetoprocentnu rimejk prevaru od "Sedme epizode".

четвртак, 15. децембар 2016.

Prvi broj fanzina "Ciklonizacija"

Piše: Antonio J.

Danas, 15. decembra 2016. godine, je (zvanično) izašao prvi broj fizičkog izdanja fanzina "Ciklonizacija". Ideja koja se neko vreme krčkala je materijalizovana u obliku koji je uslovila finansijska situacija. I pored toga mogu reći da sam zadovoljan kako je sve ispalo. Tiraž fanzina (16 crno-belih stranica, A5 format) je 30 primeraka, a svaki primerak prati audio disk sa 17 pesama. Nažalost, fanzin se ne nalazi u slobodnoj prodaji, već će biti razdeljen jednom broju prijatelja i saradnika "Ciklonizacije". Ako neki primerak pretekne, na "Facebook" stranici bloga će to biti napomenuto, te će se sa zainteresovanima napraviti neki dogovor.

Fanzin možete preuzeti i u elektronskom obliku u PDF formatu (ali bez kompilacije) OVDE. Ako vam se svidi, slobodno ga odštampajte za sebe.

U prvom broju se nalazi osam recenzija albuma objavljenih od strane bendova "A|symmetry", "Bane", "Forever Storm", "Angry Again", "Lik", "Kill the Romance", "Zloslut" i "Magenta Harvest", te mini putopis - predstavljanje muzičke prodavnice "The Record Hustler" koja se nalazi u gradu Den Bošu u Holandiji, kao i osvrt na dokumentarac "Why You Do This?".

Što se kompilacije tiče, neizmerno se zahvaljujem bendovima "A|symmetry", "Dead End", "Kolaps", "Zephyra", "Narthraal", "Shadecrown", "Elio Rigonat", "Magenta Harvest", "Paimonia", "Kill the Romance", "Sacramental Blood", "AngelSeed", "Pohjoisen Soturit", "Zloslut", "Denominate", "Деца Апокалипсе" i "VVORSE" koji su mi, što lično, što preko svojih izdavača ("Inverse Records", "Nocturne Media" "Sliptrick Records", "Ghastly Music", "Dark Chants Productions", "Humanity's Plague Production", "Miner Recordings") dozvolili da iskoritim njihove pesme za kompilaciju.

Posebno se zahvaljujem finskoj izdavačkoj kući "Inverse Records" i gospodinu Joniju Kantoniemiju, a koji mi redovno šalju svoja digitalna izdanja radi recenziranja. Takođe hvala svim bendovima, saradnicima i prijateljima na neverovatnoj podršci celoj ovoj ideji i na širenju vesti po socijalnim mrežama: Packe ["Jesboligakurac" records & distro], "Headbang", "Helly Cherry", "Nekrst", "Princip", "Hammer and Tongs", "Librarion", "Rockmotiva", "Serbian Metal Downloads", "Grim Reaper Records", "Confusion Specialist Records", "Balkan Metal Promotion", "Morbid Future Fanzine".

Uzgred, kao dva najbolja ovogodišnja albuma sam odabrao "EgregoЯ I" beogradskog one-man projekta "Elio Rigonat" i "Black" švedskih legendi "Ablaze My Sorrow".

 

петак, 09. децембар 2016.

Papazjanija #4

Piše: Antonio J.

Iz susedne Mađarske nam dolazi veoma zanimljiv bend "Guruzsmas". Ovaj instrumentalni sastav u svojoj muzici kombinuje folk i psihodelično-progresivni rok. Mogu reći da je ovogodišnji album "Üst a gríz felett", iako možda prekratak (traje samo 26 minuta), itekako zanimljiv. Lepo je čuti kako je etno zvuk inkorporiran u post-rock osnovu. Distorzije nisu najtvrđe, već je njihova boja potpuno prilagođena stvaranju psihotičnog efekta, dok naglašeni bas dodaje fanki notu celokupnom izdanju. Izbalansiranost između nekoliko različitih žanrova je u potpunosti perfektna: prelaz iz jednog stila u drugi je posve prirodan i neusiljen. 8/10.

"Heather Wasteland" su instrumentalni medieval/neo-folk bend koji dolazi iz Grčke. Zanimljivo je da nemaju gitare, već da koriste po ledan četvorožičani, petožičani i šestožičani. Pored toga se može čuti još nekoliko instrumenata kojima ni ne znam nazive, a koji pomažu da se stvori prava srednjovekovna atmosfera. S obzirom da i naziv i omot ovog mini-albuma ("Under the Red Wolfish Moon") direktno aludiraju na vukodlake, može se zaključiti odakle dolazi inspiracija za komponovanje. Ako su vas ovi redovi zaintigrirali, dosadašnja izdanja ovog sastava možete preslušati na njihovoj "Bandcamp" stranici. 8/10.

"Thyrane" su, može se slobodno reći, jedan od kultnih finskih bendova koji je deo drugog "black metal" talasa. Od 2015. je bend, posle devetogodišnje pauze, nastavio sa radom. Umesto novog materijala, 13. januara 2017. će objaviti remasterizovanu verziju svog prvog demoa pod nazivom "Black Harmony". Ako niste dolazili u dodir sa ovim bendom, znajte da možete očekivati tipični, bazični black metal devedesetih sa klavijaturama (koje su zaista lep dodatak muzici), veoma duge (u nekim momentima veoma melodične) numere sa blasfemičnom tematikom. Dakle, sve standardno što se žanra tiče. 7/10.

Finski "Beating Dead Meat" sebe deklarišu kao "The Great Northern Djentkill", šta god im to značilo. U osnovi njihove muzike je groove metal, vokal je blago distorzirani, krkljajući harsh, a produkcija na "With Full Force" albumu je gotovo anemična - više bi odgovarala nekom domou neki zvaničnom izdanju. Ni pesme nisu nešto naročito zanimljive, u nekim momentima su naporne za slušanje zbog svoje već-viđenosti. Nisu same ideje loše, kao ni muziciranje, već je realizacija takva da je ono što je dobijeno na kraju jedno teško svarivo izdanje. Šteta, jer su neke deonice zaista predobre (što nikako ne vadi stvar). 5/10.

недеља, 27. новембар 2016.

Kombo #11

"As the World Collapses" je švedskom bendu "Zephyra" drugi po redu album. Ovaj melogroove/metalcore sastav zvuči veoma zanimljivo, za šta je zaslužna odlična produkcija, dobre ideje iza pesama i opako dobar glas njihove vokalistkinje koja prosto rastura bilo da se radi o čistim ili harsh/growl deonicama. Jedini minus je taj što su sve pesme nekako na isti kalup što se osnove tiče, te je početak jedne veoma sličan početku druge. Ipak, zahvaljujući tome što su dodali malo elektro efekata (poneki sempl i gotovo pa technodance klavijature), ova se falinka potisnula u drugi plan. 7/10!

"Herem" su finski doom metal bend čija je muzika teška kao zemlja, depresivna i turobna. Zamislite malj koji udara sporo, ali silovito, u pravilnim razmacima. Zamislite da je to udaranje jedina stvar koju čujete i da traje čitavu večnost. E, pa upravo tako zvuči "III", njihov ovogodišnji album. Ovakav doom volim da čujem, sa dugim pesmama, sporog tempa, gde svaki instrumental dolazi do izražaja i gde vokalne deonice njihove pevačice deluju kao kao avet koja prožima sve. Napomenuo bih da je ovde ritam sekcija daleko od monotone i da samoj atmosferi daje još jeziviji efekat. Posebno su me oduševile solaže koje bi se bez problema dobro uklopile i uz neki prog-rock bend. 10/10!

Novosadski hardcore derani "Kolaps" su ove godine objavili treći po redu album, naslovljen "Neka gori". Ova energična četvorka je ponovo na visini zadatka, što znači da su uspeli da naprave izdanje uz čije će tonove glavom klimati i pankeri i metalci i korovci. Nema tu mnogo filozofiranja, već samo podosta dobrog prašenja, pojačanog odličnim tekstovima i vokalom koji podiže atmosferu na jedan navijački nivo: veoma je lako zamisliti masu ljudi koja u ritmu skače i peva stihove iz refrena. Ovakve bendove volim zato što ne komplikuju stvari previše, rade ono što vole upravo onako kako i treba da se radi: iz srca. Ova odlična korovština im donosi 8,5/10.

Ne znam šta se dešava sa beogradskim bendom "Fonic", da li su trenutno aktivni ili ne, ali bi mi stvarno bilo žao da ne nastave sa radom. Njihov debi album "Urbana legenda" je sjajan primer kako bi američka škola alternativnog roka (koji koketira sa alternativnim i NU metalom) trebalo da zvuči. Dakle: dobri, tvrdi rifovi, aktivna ritam sekcija, produkcija ispolirana taman toliko da ne ubije instrumente i vokal specifične boje koji kao da je stvoren baš za muziku koju čujete iz zvučnika. I, naravno - odlične pesme. Ovo je "čista komercijala": kvalitetna, iskrena i zarazna. Mejnstrim u svom najboljem obliku, druga strana novčića na kome je sa druge strane njegov andergraund pandan, kako to i treba da bude. 8/10.

Riječki pagan/folk/black metal bend "Voloh" me je svojim prvim albumom "Gromovi nad Trebišćem" prosto oduševio - vratio me je u vreme kada sam otkrivao upravo ovakav zvuk. Baš ovakva muzika, ovakvo muziciranje, ideje, vokal - baš sve. Ovo izdanje je dnevna doza za svakoga ko je zagrejan za slovenski paganizam i mitologiju. Tekstovi na hrvatskom su ovde veliki, veliki plus, jer je sasvim logično dičiti se svojim korenima na jeziku koji je lako razumljiv velikom broju ljudi na prostoru bivše Jugoslavije. Jedini minus na albumu je njegovo trajanje od samo 27 minuta. Taman se slušalac zagreje i onda završetak dođe kao hladan tuš. Samo zbog toga je krajnja ocena 8/10.

среда, 23. новембар 2016.

Ashes Above: Promo 2017

Piše: Antonio J.

Ashes Above“ su novo ime na škotskoj sceni, sastavljeno krajem ove godine od bivših članova sada već neaktivnih bendova „Final Silence“, „Purpose:Failed“ i „Oath of Kings“. U samoj osnovi njihove muzike je melodična varijanta hardkora, obogađena sa podosta đenta i sa ponekim elektro semplom. Početkom naredne godine će predstaviti dva singla koje će odvojeno promovisati: „Through the Eyes of a Liar“ i „In Your Embrace“. 

Moram reći da mi se potonja pesma više svidela jer je, pre svega, potpunija, zaokruženija i moćnija – deluje kao pravi pravcati singl kojim se „kupuju“ prvi fanovi. Daleko od toga je „Through the Eyes of a Liar“ loša, ali joj fali efektniji završetak kojim bi napravila bolju simbiozu sa „In Your Embrace“.

U svakom slučaju, bend ima i potencijala i kvaliteta, što ovim promotivnim pesmama dokazuju. Odlična produkcija je ono što prvo primetite, zajedno sa odličnim balansom između instrumenata i dvojice vokalista, energičnost same muzike i odličan prelaz iz ekstremnih u melodične vode i nazad. Nepunih sedam minuta nije dovoljno da se dobije kompletna slika onoga što „Ashes Above“ pokušavaju da urade, ali je sasvim dovoljno da privuče pažnju fanova ovakvog zvuka.

Papazjanija #3

Piše: Antonio J.

"Librarion" artzine je 11. novembra objavio treću kompilaciju putem svoje istoimene onlajn izdavačke kuće. Na ovom izdanju, naslovljenom jednostavno "~", možete čuti skup raznolikih žanrova: noise, metal, punk, industrial, darkwave, doom... Dakle, kompilacija nije tematska, već je u pitanju "kolekcija" svega i svačega. Jedina publika na koju se "puca" je ona koja nije ograničena žanrovski, već voli da pronalazi neka nova imena. Ako ste muzički istraživači i, pre sega, imate želju da saznate šta se to sve "kuva" na regionalnoj sceni, ovo izdanje je prava stvar za vas. Za više informacija posetite "Facebook" stranicu "Librarion-a".

"Confusion Specialist Records" je jedna od najaktivnijih onlajn DIY izdavačkih kuća na ovim prostorima. Svako malo svoj katalog pojačaju nekim novim izdanjem koje se može preuzeti besplatno sa njihove "Bandcamp" stranice. Krajem oktobra ove godine je izašla "A Horror Movie Soundtrack" kompilacija, svojevrsni zvučni omaž filmovima strave i užasa. 11 izvođača je dalo svoj doprinos ovom odličnom miksu dark ambienta, noisa i industriala. Svaka od numera nosi dobranu dozu jeze i nelagode, čime u potpunosti uspeva da opravda naslov ovog izdanja. Posetite "Facebook" stranicu ovog izdavača za više informacija.

"Enjoy Life to This" je najnovije izdanje malopre pomenutog "Confusion Specialist Records-a". U pitanju je split nekoliko eksperimentalnih screamo bendova sa različitih meridijana. Učešća na njemu su uzeli kanadski "Commuovere", meksički "Te Lloraria Un Puto Rio", američki "Fei Lung", "Eva Ras" iz Srbije i austrijski "Unable To Fully Embrace This Happiness". Iako ne spada u ono što inače slušam, moram priznati da je ovo veoma zanimljivo izdanje. Ako ste fan haotičnog screamo zvuka i njemu sličnih žanrova, vrlo je verovatno da će vam se ovaj split svideti.

"Kaross" je stoner bend koji dolazi iz Švedske, a "Two" je njihov album iz 2013. godine. O albumu inače ne bih pisao, ali me je "Cramada", izdavač ovog benda, počastio sa par linkova za besplatno preuzimanje izdanja iz njihovog kataloga, te je red da ih ispoštujem. Sa sviračke strane, nije ovo loš album. Slušljiv je, lepo isproduciran, ali je daleko od toga da ćete se na njega "navući". Pustićete ga da ide u pozadini kada imate goste, spremate ručak ili ušivate pocepane čarape. Na svu žalost, nema ni jedne jedine pesme koja se može izdvojiti, sve se stapaju jedna uz drugu i kada se reprodukcija završi jedino što ćete imati na umu je "šta sam to do sada slušao?" 

петак, 11. новембар 2016.

Kombo #10

"HMS Keelhaul" su finski melodični hard rock bend koji se ne libi da u pojedinim trenucima implementira i malo metala u svoju muziku. Postoje od 2013., a u decembru ove godine će objaviti debi album "Anchord" za "Inverse Records". Njihova muzika je zanimljiva, sa nekim finim idejama, ali ne dovoljno da bih ovo izdanje držao u plejlisti. Nema pesme koja bi se zaista izdvojila, nema potencijalnog hita, plus što sve deluje kao traženje pravog zvuka. Produkcija je trebalo da bude mnogo bolja za ovakav žanr: deluje "isprano" i prazno, tako da svaki instrument deluje klonulo, sem u retkim momentima kada se vidi da bi bend mogao mnogo više da uradi.

"Muddy Moonshine" su simpatičan bend koji blues sa southern rockom. Na albumu "Muddy Wild" se mogu čuti pesme ujednačenog kvaliteta, odlične za svakoga ko odluči da se posveti večernjem druženju sa dedinom deset godina starom rakijom. Očigledno je da u ovim Fincima kucaju prava južnjačka srca, pošto su se svojski potrudili da distorziju drže na samom minimumu, dok je "akustičniji" zvuk gurnut u prvi plan. Zahvaljujući vokalima i samoj atmosferi koju muzika stvara, lako je zamisliti ove momke u nekoj zadimljenoj brvnari Bogu iza nogu, punoj sumnjivih njuški, pokeraša, bandita i ostalih nesrećnika koji poslednju paru daju na "vatrenu vodu".
"Callidice" su ove godine objavili drugo po redu izdanje, mini album "Scarlet". Pet pesama moderne mešavine melodeatha i metalcorea, spakovanih u dvadeset minuta koje ne donose ništa novo i koje su mogle biti i bolje predstavljene. Produkcija je ovde najveći problem, pošto deluje kao da je u pitanju početnički demo. Šteta je što je tako ispalo, pošto su pesme sasvim solidne, a neke imaju one "catchy" momente koji su bitni za nakupljanje veće fan baze. Doduše, ima ovde i napornih momenata: repetativnih, generičnih, ali i nekih apsolutno nepotrebnih kojima se samo produžava trajanje pesama. Kada se sve sabere, ovo izdanje deluje kao sampler za promociju kojim se vlasnicima klubova samo daje na znanje šta to bend svira.

"Pohjoisen Soturit" sviraju... hm... Pa, sasvim sigurno je metal u pitanju, ekstremni pre svega. Ipak, ovo nije ni black, ni death, već nešto između, svakako veoma efektno. Pesme su mahom srednjeg tempa, zarazne, dobro i osmišljene i isproducirane, te će svakoga sa dugom kosom naterati da njome mlatara tamo-amo. Sam kvalitet numera je ujednačen, nema odstupanja od neke osnovne ideje. No, zbog svega toga nema ni jedne pesme koja bi se izdvojila, što generalno ne vidim kao minus. Najviše mi se svidelo to što je album "Oksat pois... ja osa latvuksista" kompletno otpevan na njihovom maternjem, finskom jeziku, što je u kombinaciji sa muzikom pun pogodak. Bez imalo premišljanja preporučujem da dođete do ovog izdanja.

недеља, 06. новембар 2016.

Dark Tranquillity - Atoma

Piše: Antonio J.

"Dark Tranquillity" su 4. novembra tekuće godine objavili svoj novi, jedanaesti po redu album, "Atoma", koji nam donosi samo nove pesme i ništa drugo. Ove geterbuške legende, kao i većina njihovih muzičkih vršnjaka, danas igra na sigurno, ne talasa previše i svojski se trudi da auditorijumu prezentuje stari proizvod u novom pakovanju. Najbolje od svega je što im dobro ide u tom naumu, umeju ljudi da naprave pesmu koja kao da je otrgnuta iz "Fiction" ere, te da uz malo prepravki bude u odličnoj simbiozi sa nečim što deluje kao da je nastalo u vreme kada i "Projector".


Novo je ruho skrojeno po meri, upeglano kako treba i vredno svake uložene pare. Ipak, ono što malo kvari utisak je to da bend ne nudi ama baš ništa novo, nema ničega zbog čega bi ovaj album postao kultni.

Jednostavno nema tog "Vau!" efekta. Da do sada nisam čuo za "Dark Tranquillity", "kupili" bi me svojim zvukom bez problema. Ali, pošto to nije slučaj i pošto ih slušam već dosta dugo, ne mogu da prebegnem činjenicu da je "Atoma" ništa drugo do albuma-infuzije kojim održavaju diskografsku aktivnost na veštačkom disanju. Jeste ovo dobar album (premda generalno prosečan), ide momcima iz ekipe dobro sa onim što rade i uveren sam da će im i naredna 3 izdanja biti na ovom nivou. No, to je i najveći problem od svega. Ako bend danas napravi iskorak od onoga što inače radi - fanovi to (uglavnom) dočekaju na nož. Ako pak, kao u ovom slučaju, nastave da samo osvežavaju stari recept, onda ni to nije baš najsrećnije rešenje, jer kvantitet (koliko god kvalitetan bio) nije ono što je preko potrebno. Tako se muzičari nađu u svojevrsnom kreativno-poslovnom limbu, gde ipak prevagne tas koji stavlja hleb na sto.

Da nije dve bonus numere (o, kakve li ironije), krajnja ocena bi bila nešto niža od 7/10.

понедељак, 31. октобар 2016.

Kombo #9

"Anaal Nathrakh" su ponovo uspeli da ne razočaraju. Svaki put kada najave novi album pomislim da to možda neće biti to, ali oni uspešno razveju sve sumnje. "The Whole of the Law" je baš ono što vam je potrebno za razbuđivanje, dok pijete kaficu, čitate jutarnje novosti i spremate se da izvršite dnevne zadatke. Galopirajući, zvučni armagedon koji kombinuje sve najbolje od black metala i grindcorea, prošaran cyber-techno bitovima. Kakofonični soundtrack totalne i temeljne devastacije.


"Brotherhood of the Snake" je tipičan "Testament" album. Ovi legendarni trešeri znaju kako da ostanu dosledni sebi, svom zvuku i da stari, provereni recept prezentuju tako da ne zvuči monotono. Da, već su se neke "forice" mogle čuti do sada na njihovim prethodnim albumima, ali u vremenu kada je bavljenje muzikom krhk biznis i kada fanovi ne vole previše eksperimentisanja (iako tvrde suprotno), potrebno je umeće za igranje na sigurnu kartu. Ekipa iz benda to itekako zna, te je ovim albumom pokazala da i posle 33 godine od nastanka (prvobitno pod imenom "Legacy") ima šta novo (i nadasve ubitačno) ponuditi slušaocima.

"Dark Funeral" su jedan od onih bendova koji ne štancuje albume svake druge godine, već novo izdanje predstave onda kada imaju šta da kažu. Sa "Where Shadows Forever Reign" nisu rekli ama baš ništa novo, ali to ne znači da je album loš. Naprotiv, ovo je baš ono što se od ovih švedskih blekera i moglo očekivati: četrdesetpetominutno furiozno crnilo. Drže se ljudi onoga što najbolje umeju, ne talasaju preterano. Smori na trenutke onaj "tapa-tapa-tapa" ritam, ali ne previše. Fino izdanje, kao i svako iz opusa ovog benda.

Ako postoji album koji me je razačorao ove godine, onda je to "Five" od kanadskih "The Agonist". Polako, ali sigurno, ulaze u vode repetativnosti i generičnosti koje su boljka metalcore-a za široke mase, dok se melodeath zvuk sve manje čuje. Ima dobrih pesama, nije da nema, ali je celokupno izdanje suvišno. Bolje bi bilo da je bend spremio samo 3 ili 4 pesme, usredsredio se na njih maksimalno, ispolirao ih do kraja i onda objavio kao mini album. Ovako su samo smućkali sve i svašta, a onda to prosuli, pa kom' se svidi - svidi se.

Posle nekoliko očajnih izdanja, NU metal legende "Korn" su objavili veoma dobar album. Zaista prija ušima, nema šta. Naravno, ima tu nekoliko pesama koje su tipični fileri, stvoreni za "B" strane singlova, ali šta da se radi - najbitnije je da je bend sa "The Serenity of Suffering" konačno izašao iz začaranog kruga u kome su svoj zvuk em razvodljili, em doveli do neprepoznatljivosti lošim eksperimentisanjem. Suma sumarum: prvih 6 pesama su najbolje, dok su ostale uglavnom osrednjeg kvaliteta. No, fanovi ovog benda neće biti razočarani.

субота, 22. октобар 2016.

Blitzkrieg #3

Piše: Antonio J.

"VVORSE" je finski crust/hardcore bend koji peva na maternjem jeziku, što apsolutno podržavam. Sad, ja nisam fan ovakve muzike, ali mogu reći da je album "Naekyjae Helvetistae" poprilično energičan. No, i pored toga, liči na mnoga slična izdanja drugih bendova iz tog žanra, što crusterima verovatno neće smetati. Komšiluk će prosto obožavati kada ga pustite u osam ujutru.

Španski "Oddhums" je nastao ove godine i već ima izdanje, mini album pod nazivom "The Inception". Atmosferični post-doom sludge je možda najbolji opis onoga što sviraju. Najbitnije je da pesme nisu preduge (4 numere ukupnog trajanja od 19 minuta), te tako drže pažnju slušaoca. Opuštajuće su i gotovo savršene za preslušavanje tokom hladnih, jesenjih dana. Preporuka!

"Dark Clarity" dolaze iz Finske, sviraju melodični hard rock sa malo heavy-ja i to je to. "Dark Clarity", singl sa dve numere, je izdanje na kome se možete čuti sve ono što ste mogli čuti stotinu puta do sada. Dakle, ništa novo i ništa posebno. Deluje da su članovi ovog benda jednostavno rešili da snime pesme za svoju dušu, pa ako prođe - prođe. Može to i mnogo bolje.

"The Last Band" je švedski prljavo-garažni rok bend koji se ne libi da koketira sa metalom. Cenim da bi "Kvelertak" ovako zvučao da im je zvuk siroviji i da nemaju blekerske vokale. Dakle, odlična kombinacija sirove energije i potpunog nerobovanja stilovima. "Rats of Gothenburg" je album koji se mora barem jednom nedeljno čuti iz vaših zvučnika.

"Critical Solution" dolaze iz Norveške, a "Sleepwalker" je njihov drugi album. Sviraju neku mešavinu heavy i thrash metala koja simpatično zvuči. Pesme na ovom izdanju me podsećaju na "Anthrax", "Testamet", "Am I Blood", tako da možete pretpostaviti šta vas očekuje. 

"Thermit" me je od samog početka albuma "Saints" podsetio na "3 Inches of Blood", što nikako nije minus. Nisu ovi Poljaci samo puka kopija, već imaju štošta svog da kažu. Zaista dobar thrash album.

Slovenački "Negligence" su svoj drugi album "Coordinates of Confusion" objavili još 2010. godine. Fino je ovo izdanje, podseća na "Iced Earth" i "Dark Empire", što je dobro. Loše je što pomalo generični bubnjevi i "reciklirani" rifovi ostavaljaju utisak već viđenog. Pretpostavljam da je bend želeo da igra na sigurnu kartu, bez preteranog eksperimentisanja. U svakom slučaju, vredi preslušati.

"The King Must Die" dolaze iz SAD-a, a "Murder All Doubt" je njihov drugi album. Ako volite bendove kao što su "Anthrax", "Metal Church" i slične, onda će vam se svideti i ovaj relativno mladi bend, s obzirom da su aktivni od 2011. godine. Veoma fino izdanje, mogu reći, kako sa muzičke, tako i sa produkcijske strane.

уторак, 18. октобар 2016.

Kombo #8

Prvi put sam za "Asphyx" čuo pre 15 godina, kada sam u lokalnoj piratskoj prodavnici diskova pronašao njihov treći album "Asphyx". Oduševljenje je bilo ogromno, pogotovo što sam u tom periodu efektivno, pored black i death metal bendova slušao dosta "Paradise Lost", "My Dying Bride" i "Sentenced". Ta death/doom mešavina ovih Holanđana mi je baš lepo legla. Nekim čudom, nikada nism preslušao ništa drugo od njih. I onda, videh na netu da imaju novi album, te ga iz radoznalosti skinuh. "Incoming Death" je izdanje kakvo se samo poželeti može, prava mašina za mlevenje mesa i to ona ručna, spora, ali itekako efektivna.

Četiri su godine bile potrebne kanadskom bendu "Outlying" da objavi novi album. Posle odličnog "Scars of Daylight" iz 2012., imao sam velika očekivanja. Nažalost, "Frameworks for Repression" nije kao njegov prethodnik, iako generalno nije baš toliko loš. Pesme su generalno dobre, sa efektnim deonicama u kojima se pojavljuju čisti vokali. Ipak, bubnjevi zvuče preterano generički i deluje kao da su koristili ritam mašinu (iako imaju bubnjara). Sama produkcija je nekako anemična, nijedan instument ne dolazi do izražaja dovoljno. To je velika šteta, jer bend ima ideja i potencijala da u budućnosti objavi barem još neko dobro izdanje.

"Illdisposed" su jedan od onih bendova koji nema loše izdanje. Neki od 13 dosadašnjih albuma se može, u najgorem slučaju, nazvati prosečnim, ali lošim - nikako. Ovogodišnji "Gray Sky Over Black Town" je daleko od najboljeg što ova danska ekipa može da uradi, ali je svakako fino štivo za buđenje komšiluka. Sviđa mi se što bend gura svoju priču već četvrt veka i što su za to vreme ostali dosledni zvuku koji neguju. Neko bi pomislio da je objavljivanje albuma na (u proseku) svake dve godine preterano, no u slučaju ovog benda to ne važi. Guraju svoj fazon i ne obaziru se ni najmanje na bilo šta.

"Allegaeon". Američki tehnički melodeath bend o kome mogu reći samo to da su kao "Singerica" - kvalitetni, pouzdani, efektni i na najvišem nivou u svakom trenutku. "Proponent for Sentience" im je četvrti po redu album za osam godina postojanja, a koji definitivno nije razočarao. Ekipa iz benda je očigledno puna ideja, te nije ni čudo što su diskografski veoma aktivni. Svako izdanje (uključujući i ovo) je energično, premazano sa po nekoliko slojeva adrenalina i nakljukano sa ko zna koliko nitroa. Najbolje od svega je što ovakve albume morate slušati od početka do kraja: toliko su zarazni da ne možete svoju pažnju usmeriti na bilo šta drugo.

Sem albuma "Nexus Polaris", nikada nisam zavoleo ni prethodna, a ni potonja izdanja benda "The Kovenant". Promena originalnog imena "Covenant" je donela i promenu zvuka koji je u potpunosti uništio magiju koju je bend sa ovim albumom imao. Simfonični melodični black metal sa perfektnom produkcijom, neretko veselim deonicama, na kome je svaka pesma (u najmanju ruku) odlična. Prvi album, "In Times Before the Light" je bio tipični meloblack album tog doba, kvalitetan, ali ne toliko da bend izdigne iznad drugih. Njegov naslednik je u tome uspeo, ali je isto tako podigao prepreku koju bend da dana današnjeg nije preskočio.

понедељак, 10. октобар 2016.

Blitzkrieg #2

Piše: Antonio J.

"Black Dreams" su finski bend koji (po svojim rečima) kombinuje heavy, gothic, malo doom-a i blues rock. U nekim momentima me podsećaju na neke od svojih zemljak, legendarne "Sentenced" i gotovo nepoznate "Drowned in Life". Simpatična muzika, ali "Soul Stealer", singl sa dve pesme nije dovoljan da napravi kompletnu sliku, te stoga jedva čekam da čujem ceo album.

"Soulwound" sviraju thrash metal, a "No Peace" im je drugi po redu album. Ne zvuči ovo loše, nije dosadno pogotovo što ima upliva death metala i što su numere energične, sa zanimljivim prelazima. Trešeri bi definitivno trebalo da makar jednom preslušaju ovo izdanje, pogotovo ako vole uplive drugih podžanrova.

"Those Who Beheld the End" je prvi album finskih progressive death metalaca "Denominate". Da, dobra produkcija se podrazumeva uz ovakvu muziku, mada je u slučaju ovog benda odrađena kao omaž nekom drugom vremenu. No, i pored toga, sve zvuči onako kako treba - energično. Oseća se uticaj legendarnog "Death-a", što je nekako i logično. Preporuka!

Ako nešto leži finskim bendovima, onda je to definitivno melodični doom/death metal. Jes' da većina tih izdanja sliči ostalim iz žanra, ali je tom melanholičnom zvuku teško odoleti. "Agonia" je debi album sastava "Shadecrown" i jedino što mogu reći o njemu je da je stvarno dobar. Ako volite teške i spore pesme, harsh-growl vokale, "bittersweet" melodije i ako vam nikada nije dosta ovakve muzike, onda je ovo pravi album za vas.

"Sintax" su izraelski thrash/groove metal, a "Sway for a Better Day" im je prvi album. Posle nekoliko preslušavanja sam i dalje podeljen. Ima dobrih pesama, ali takođe ima i nekih koje mi nikako nisu legle. Produkcijski se išlo na to da zvuči sirovije, ali je to dovelo do toga da u nekim delovima ima previše efekta koji mogu opisati kao zvuk koji se dobija kada se feder savija i otpušta. Sve u svemu, samo izdanje ostavlja utisak nečega već viđenog i ograničenog zidovima koji čine osnovu žanrova u kojima bitišu.

Iz Francuske nam dolazi "Aephanemer", veoma mladi bend (postoje tek tri godine) koji svojim debi albumom "Memento Mori" prezentuje odličan melodic death metal sa malo folk elemenata. Ne libe se da koriste klavijature, što je veliki plus, pošto upravo uz pomoću njih obogaćuju zvuk svake od numera. Lepo je čuti ovakvu muziku, veselu i poletnu. Melodeath fanovima bi ovo izdanje trebalo biti pri vrhu liste onih koje tek treba da čuju.

"Oathbreaker" su belgisjki blackened chaotic hardcore bend. Kada sam ih prvi put čio, bio sam preneraženo-oduševljen haotičnim zvukom, tom perfektnom kakofonijom koja izbija iz zvučnika. Taman kada u nekim trenucima dobijete želju da muziku isključite i da ih oterate dođavola, kompozicija ode u drugom smeru i time ubije vašu prethodnu zamisao. "Rheia", njihovo ovogodišnje diskografsko izdanje, je prava stvar za sve one koji vole netipičnu muziku i koju je nemoguće svrstati u jedan podžanr. Sklad u neskladu - najkraći i najbolji opis onoga što ova ekipa radi.

Šta je bilo potrebno inđijskim stonerima "Superhammer" da odličnog postanu još bolji bend? Pa, "samo" je trebalo da ubace pevačicu, što su i uradili. Ne shvatite me pogrešno, dosadašnji pevači su radili vraški dobar posao, ali Jadranka je u muziku benda upala kao sekira u med. Dvostruki singl "Nameless / Fear and Regret" (objavljeni za "Miner Recordings") kao izdanje između dva albuma je pun pogodak za održavanje interesovanja starih i privlačenje novih fanova.

Ako ste fan video igara, onda ste sigurno čuli za legendarni "Metal Gear". E, pa soundtrack za jedan od mnogobrojnih nastavaka, "Metal Gear Rising: Revengeance" prosto razbija svojim kvalitetom. Tu mislim na "Vocal Tracks" ediciju, za koju je zadužen Jamie Christopherson, uz veliku pomoć Logana Maddera (ex-Machine Head, ex-Soulfly) i gomile gostujućih vokala. Groove metal sa gomilom industrial naboja, prošaran electro/DJ semplovima, zarazan do maksimuma. Uz "Road Rash" trilogiju i "Silent Hill" serijal, ovo je jedan od najboljih soundtrack-ova ikada.

"Final Silence" dolazi iz Škotske, a "Arcadia" je njihovo prošlogodišnje izdanje, i to kakvo! Osnova zvuka je mešavina hardcore-a i metala (ne, nije u pitanju metalcore), ojačana sa podosta groove-a i malkice deathcore-a. Drago mi je što ne prezaju od ubacivanja melodičnih deonica kojima se izdvajaju iz mase sličnih bendova i što im je dijapazon ideja šarenolik. Ovo je jedno od izdanja koje volim da slušam kada idem na trčanje, pošto svojom energijom samo diže adrenalin.

субота, 08. октобар 2016.

Somehow Jo! - Satans of Swing / Go With the Jo

Piše: Antonio J.

Pošto je moje e-mail sanduče nastavilo da se puni porukama od strane odgovornih iz finskog "Inverse records-a", red je da im se revanširam tako što ću o tim izdanjima napisati po koju rečenicu. Single "Go With the Jo" benda "Somehow Jo!" me je prosto oduševio! Oni u osnovi svoje muzike imaju alternativni rok, koji je potom premazan svim i svačim što se muzičkih podžanrova tiče. Na samom početku ove pesme sam očekivao da se začuje glas Zdravka Čolića - toliko je zbunjujuće, da je isto toliko dobro. No, kako se pesma razvijala, dobio sam neverovatnu želju da vidim da li ovi likovi imaju još neko izdanje. Malo guglanja je, naravno, donelo rezultate. Stoga, pisanjem o njihovom prethodnom izdanju ću obuhvatiti i ovaj singl.

Prošlogodišnji "Satans of Swing" razbija i tačka! Zamislite da alternativni rok obogatite ska muzikom, folkom sa različitih podnebalja, fankom i u nekim trenucima - groove metalom. Ček', ne možete zamisliti? Onda ni ne pokušavajte to, već preslušajte ovaj album na njihovoj "Bandcamp" stranici. Veselo, veselo, veselo. Ako volite i metal i bendove kao što su "Catch 22", onda je prosto nemoguće da ne zavolite ove momke iz Tampere u Finskoj. Svaki instrument se čuje baš onako kako treba, produkcija je odlična, ali ne toliko da deluje previše ispolirano, a atmosfera i energija koju zvuk nosi su vanserijski. Topla preporuka!

уторак, 27. септембар 2016.

Kombo #7

"Planet Alcatraz" je treći po redu album trešera "Bloodride". Iskren da budem, i nisam nešto oduševljen onim što sam čuo. Nailazio sam na gomile i gomile sličnih izdanja i nijedno od njih nije ostavilo neki poseban utisak na mene. Tipični revival trešeraj. Ruku na srce, produkcija je dobra, po koji catchy rif se tu nađe, solažica takođe. Članovi ovog finskog benda su se potrudili da odrade ono što vole i u tome su apsolutno uspeli. Jedino, eto, što će najtvrdokorniji fanovi ovog zvuka imati još jedan album za preslušavanje uz dosta piva, te barem u mislima proživljavati "zlatne osamdesete".

Treći album su objavili i "Dead End Finland", pod nazivom "Slaves to the Greed". Imao sam prilike da ranije slušam ovaj moderni melodeath bend, tako da sam znao šta me očekuje. Malo su promenili stil, više je simfoničniji, sa podosta semplova, ali ne toliko da ubije srž muzike. No, i dalje nisu moj izbor za zauzimanje prostora na memorijskoj kartici u mobilnom telefonu. Nisu oni loš bend, daleko od toga, samo što mi nikada zaista nije legao njihov zvuk - prva dva albuma su bila donekle generična, sa već viđenim "foricama". Ovaj poslednji je lep korak unapred - trebalo je ranije da krenu ovim smerom.

Videvši ime ovog benda, očekivao sam sve samo ne skoro pa stoner rock. "Zombie Rodeo" su veoma simpatičan bendić koji lako ulazi u uho, jedan od onih koji odlično ležu uz finu kućnu atmosferu, sa dragom osobom i bocom vina. Ali, ako ste zavaljeni u omiljenoj fotelji, alijenisani od celog sveta, onda će čaša sa žestinom biti odličan dodatak vašoj "terapiji". "Cult Ledaer" im je ovim Fincima treće po redu izdanje i ne mogu mu naći bilo kakve zamerke. Nije tu produkcija na prvom mestu, već atmosfera koju nosi, ceo taj stonerski, fuzzy trip. Opuštajuće, ali ne toliko da vas umrtvi - prava hrana za dušu.

Na samom kraju ću pisati o islandskim death metalcima "Narthraal" koji su mi se i najviše svideli. "Chainsaw Killing Spree" je njihov drugi po redu mini album (sa samo dve pesme), sa ne baš sjajnom produkcijom, ali sa odličnom atmosferom. Slušajući ove pesme, imam osećaj kao da su snimljene sredinom devedesetih i potom čuvane u nekoj fijoci, čekajući neka bolja (finansijska) vremena za objavljivanje. Osetan je uticaj i hard rock-a na kreatore muzike, što je samo još jedan plus. Definitivno preporučujem da se domognete ovog kratkog, ali veoma dobrog izdanja.

Nisam časio časa, već sam prošpartao po nekim sajtovima, te tako došao do prvog izdanja ovog benda, pod nazivom "Blood Citadel". Produkcija je (u suštini) bolja, daleko od perfektne, ali odlično izbalansirana sa energijom i duhom koje nosi. Ono što ćete imati prilike da čujete je zvuk onog najboljeg iz skandinavske death metal škole sa kraja jednog i početka drugog veka. Zanimljivo štivo koje ima par falinki u nekim trenucima, ali daleko od toga da će vas smoriti i naterati da isključite muziku. Na njihovoj "Bandcamp" stranici možete preslušati oba izdanja.