субота, 07. октобар 2017.

Kombo #28

"Verthebral", paragvajski death metal bend, je ove godine objavio svoje drugo izdanje pod nazivom "Regeneration". U pitanju je veoma dobar album koji auditorijumu nudi nešto kao mini istoriju žanra, te se može čuti od svega po malo. Ima tu i deathrasha, i oldschool deatha, ali i nešto zahtevnijih deonica na tragu technical deatha. Sve je to fino uklopljeno, sa jasnim instrumentima i vokalom koji kao da je isečen sa nekog izdanja sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Pesme su manje-više istog tempa, a kao najveću zamerku bih naveo to što im je veoma sličan ritmički uvod (sem poslednje koja je najsporija), ali su i pored toga poprilično slušljive. 4/5.

Slovački "Necroheresy" sviraju mešavinu death i black metala koja na trenutke fino zvuči, ali mahom ne uspeva da održi pažnju slušaoca. "Asylum" jednostavno ne nudi neku preterano upečatljivu muziku zbog koje biste mu se preterano često vraćali. Pesme u proseku traju tri minuta, većina njih je brza i sa repetativnim trešerskim "zakucavnjem" koje posle nekog vremena postane veoma zamorno. Iako volim da čujem taj siroviji pristup (prostije numere, ali iskrene i sa "iz neba, pa u rebra" stavom), smatram da je potrebno barem malo razgranati ideje. 2/5.

"Mouldered", kolumbijski death metal bend, je svojim debi albumom "Chronology of a Rotten Mind" odradio sasvim korektan posao. Nema tu nekog preteranog filozofiranja, niti eksperimentisanja: samo reski death/gore rifovi koji deluju kao satara koja ravnomerno i brzo seče sve što se pod njom nađe. Kod ovakve muzike ne očekujete previše, već samo dobru zabavu (da se tako izrazim), a ovde toga ima sasvim dovoljno. Kao jedini minus bih naveo vokale koji mi nikako nisu legli. Jednostavno ne volim taj growl koji vuče kao pig-squeelu, kao ni "promukli" harsh. Sem toga, sve drugo je i više nego OK. 3/5.

Finski dvojac "Buried and Gone" navodi da svira alternativni metal, što je samo donekle tačno. Album "The Final Hour" mi deluje kao mešavina onoga što njihovi zemljaci "Poisoblack" i "Blackstar Halo" rade. Dakle, melodična muzika koja ide od laganijih, akustičnih deonica, pa do onih osetno bržih. U pitanju je zaista dobro izdanje, kompletno u svakom smislu: idejnom, sviračkom i produkcijskom. U pojedinim trenucima su me podsetili na "Destrophy" i na "55 Escape" - tada je i najviše do izražaja dolazila ta "alternative/nu" crta. Preporuka! 4/5.

"Ashen Epitaph" su na sceni gotovo deceniju i po, a iza sebe imaju šest izdanja. Poslednje u nizu, album "The Formed Filth Enigma", je možda je jedno od najboljih ovogodišnjih izdanja na srpskoj metal sceni. Zaista volim da čujem ovako dobar death metal kome je svaki sekund ispunjen ubitačnom energijom i koji prosto diže adrenalin. Prva trećina albuma (ne računajući intro) je gotovo perfektna i teško je reći koja bi se pesma mogla nazvati najboljom. Na ostatku albuma se po kvalitetu izdvajaju još i "Destroy All False Faith" i "Shadow of the Grey Sun" koje su zaista maestralne.

Ostale numere su daleko od loših, ali su ipak itekako slabije od onih koje sam naveo. Imaju one svojih itekako svetlih trenutaka, solaže i neke deonice su veoma "catchy", ali ostavljaju dojam određene "usiljenosti". Deluje kao da se negde prilikom komponovanja izgubila nit, pa su jednostavno finalizirane tako da ne odskaču od zamišljenog koncepta. Ruku na srce, to sve nije pokvarilo krajnji utisak. Iako je maksimalna ocena izostala, verujte da je pravo uživanje slušati ovaj album. 4/5.

понедељак, 25. септембар 2017.

Kombo #27

Švedski death punkeri "Folkmord" su sredinom leta objavili svoj prvi album "Peace Was Never An Option". Energičan od prve sekunde, nabijen adrenalinom i neverovatno zarazan. Fanovi death metala, hardocorea i punka će posebno uživati u ovom izdanju, ponajviše zato što je ono potpuno antitrendovsko i beskompromisno u svakom smislu. Sirovi rifovi, pojačana bas gitara i odsečan bubanj čak i onim laganijim numerama prosto odišu besom. Vokali su posebno izraženi i na najvišem mogućem nivou. Na trenutke su me podsetili na "Kvelertak", što nikako nije loše. Preporuka! 4/5.

"S-Tool" svojim debi albumom "Tolerance 0" nastavljaju tamo gde su "Poisonblack" stilski stali sa "Lyijy". Dakle, tvrđi stoner sa malo groove i malo heavy metala u sebi. Rezultat svega toga je zaista odlično izdanje koje je svakim slušanjem sve bolje i bolje. Ville Laihiala je na visini zadatka što se vokala tiče, dok se muzici ne može naći nikakve zamerke. Fanovi njegovih prethodnih bendova neće biti razočarani, kao ni oni koji vole vole ovakav zvuk. Ekipa koju je sastavio je dobrano prekaljena - svi su uzimali učešća u radu kultnih finskih bendova tokom poslednje dve decenije. 5/5.

Nemački bend "Lifeless" je na sceni gotovo deceniju i po, te iza sebe imaju pet izdanja od kojih je album "The Occult Mastery" poslednje u nizu. Veoma fin death metal je u pitanju, sa odličnom produkcijom i zanimljivim pesmama. Vokali pomalo vuku ka black metal vodama, što nikako nije loše. Energično, brzo i efektno - najbolji je opis onoga što se kod devet ponuđenih numera može čuti. Svidelo mi se što nije u pitanju neko "pošto-poto" izdanje, objavljeno radi ispunjavanja obaveza iz ugovora sa izdavačem, već delo na kome se predano radilo i koje ima šta da ponudi. 4/5.

"Dimman" su finski melodic death band koji je pre izdanja "Guide My Fury" imao još jedan mini album, te dva singla. U ovih 18 minuta su ponudili 4 pesme i jednu orkestralnu varijaciju. Ne zvuči ovo loše, ima tu malo starog "In Flames" šmeka u tragovima, ali ipak preovladava finska melodeath/power metal škola pojačana klavijaturama. Growl vokali su duboki, te bi se dobro uklopili i uz neki melodoom bend. Ako volite pesme sa puno solažica, znajte da nećete biti razočarani. No, iako dobro, samo izdanje je nekako nederočeno, ponajviše zbog nedovoljnog broja numera. 3/5.

"Kashgar" sviraju black/death metal i dolaze iz Kirgistana. Samo ta činjenica je dovoljna da odvojite malo vremena i preslušate njihvo prošlogodišnji debi album "Kashgar". Meni se najviše svideo uvodni instrumental, dok su ostale numere lepo zamišljene ali pomalo izgubljene. Naime, deluje kao da su članovi benda bili rastrzani između pokušaja da zvuče tradicionalno sirovo blekerski, ali i da eksperimentišu sa idejama, te da time izađu iz šablona žanra. Nažalost, tas nije pretegao ni na jednu stranu, te su neke zanimljive ideje ostale nedovoljno razrađene. 2/5.