понедељак, 06. март 2017.

Resident Evil: The Final Chapter

Red je bio da se dođe do kraja sa filmskom verzijom "Resident Evil" franšize. Finalni, šesti deo sage je mogao da okaja grehe svoja tri prethodnika, pošto je uvodni dvojac bio i više nego korektan. No, "Holivud" kao da se vodi mišlju: "E, batali priču, kontinuitet i sve to, već samo daj što veće eksplozije i steroidima napucane kompjuterske efekte!" To i ne bi trebalo da čudi, pošto su poslednjih godina svi blokbasteri svedeni na kataklizmično uništenje sa hepiendom. U devedeset minuta, koliko "The Final Chapter" traje, se sve svelo na eksplozije, još eksplozija preko toga, isprazne, napotrebne dijaloge i neverovatno glupa objašnjenja kojima se pokrivaju rupe iz prethodnih delova.

Stvarno me zanima da li je bilo kome iz ekipe koja je radila na filmu palo na pamet da jedan dan sedne doma, iskoka dosta kokica i uz solidan broj limenki hladnog piva odgleda prvih pet ekranizacija. Pretpostavljam da nije, pošto je scanirao takav da potpuno anulira najkrucijalnija dešavanja iz prva dva dela, a koji su osnova za sve što se kasnije dešavalo. Pa, čak i treći i donekle četvrti deo sadrže scene sa kojima se može kompletirati cela priča.

Dodajmo onda likove koji su bili bitni u svim delovima igrice, a koji se ovde pojavljuju reda radi, čisto da se njihovim pojavljivanjem kupe fanovi franšize koji ne gotive film: u jednom i eventualno dva filma su tu, pa onda sledeća dva nisu, pa se onda pojave njihovi klonovi, jer ne ide da jedan glumac glumi tri uloge.

Onda imamo tu Alis koja se u prvom delu budi sa amnezijom, ali do kraja filma uspeva da se priseti svega i koja u svakom sledećem nastavku svima pokaže ko okreće antenu, a ko viče "dobro!" Ipak, to sve kao da se nije dogodilo, te ovde Alis postaje sama svoj klon i sve što su gledaoci mogli da nauče od 2002. godine do danas jednostavno ne važi. Zašto? Zato što tako piše u scenariju, a i realno - koga je briga za logiku i hronologiju kad su tu scene tuče sa glavnim bosom, milioni zombija u petoj brzini i (pogodili ste) eksplozije.

Razumem da se sve svodi na brzu zabavu, sljašteće "vauuuu!" efekte i manjak filozofije, ali ipak bi trebalo ponuditi nešto što ne pretvara mozak u kašu. Ako već scenaristi nisu mogli da se ljudski posvete proučavanju originalnog "plana i programa" (da, tu mislim na igricu), onda su barem mogli da za kraj ovog petnaestogodišnjeg mrcvarenja naprave film za koji se može reći: "E, taj definitivno vredi". Nažalost, to se nije dogodilo. Kec k'o vrata!

P.S. Ako volite "Resident Evil", onda toplo preporučujem dva animirana filma koja je radio sam "Capcom", a koji prate radnju igrice: "RE: Degeneration" i "RE: Damnation" (treći deo, "RE: Vendetta" izlazi krajem maja ove godine). Iako animirani, desetostruko su bolji od svojih igranih pandana.