четвртак, 02. март 2017.

Finski kombo

Pošto se nakupio popriličan broj izdanja koja su mi poslali finski "Inverse Records" i "Secret Entertainment", red je bio da napravim svojevrsni specijal u kojem ću pisati samo o izdanjima bendova iz te nordijske zemlje. Od melodičnog black metala, preko industriala, pa sve do alternativnog roka, predstaviću neka nova sa tamošnje scene.

"A Lie Nation" sviraju melodični black metal i aktivni su od 2010. godine. Od svog nastanka su objavili dva mini albuma: "Human Waves" 2015. i "Begin Hate" koji će, tehnički, biti u prodaji tek od aprila 2017. i o njemu ću i govoriti. Sama muzika mi se svidela, pogotovo što od samog početka izdanja kreće silovito, bez nekog smarajućeg introa. U nekim momentima su me podsetili na "Old Man's Child", što je svakako plus. Jedini minus su vokali koji su previše "škripavi", te malo kvare krajnji utisak. Nekada takvo produkcijsko rešenje legne lepo, negde ne. 7,5/10.

"Kaos Krew" su na sceni već 13 godina, a krajem ove će objaviti svoj četvrti album, "Returno". U promociju istog su krenuli sa dva singla: "End My Pride" i "Panama". Muzika koju sviraju se može klasifikovati kao industrial rock, a ono što se na ove dve pesme može čuti je nešto kao soundtrack iz kultne igrice "Quake 2", samo sa vokalima. Dakle, kao stvoreno je za gejmere i ostale koji i dan danas besomučno arče tastature i miševe u borbi sa protivnicima, hehe. Par numera nije dovoljno kako bi se dobila prava slika izdanja, te ću ih oceniti kao maksi singl. Solidnih 7/10.

"Iskreni rok iz šume", tako "Gentle Savage" opisuju ono što sviraju. I, zaista je tako. "Introduction", njihovo prvo izdanje sa tri pesme nudi zaista simpatičan, lagan rokenrol, pogodan za bukvalno svaku situaciju. Mahom vesele melodije srednjeg tempa će vas asocirati na prepun pab u kome se pije kao da sutra ne postoji i svi su veseli. Ono, tipična filmska scena u kojoj sa društvom sedite za šankom, cirkate, a lokalna baraba započinje kavgu u kojoj ceo lokal počinje da se tuče dok bend svira svoj repertoar i ne haje za bilo šta oko njih. Šteta što nisu ponudili više pesama. 8/10.

"Crucify the Faith" sviraju melodični deathcore koji je na trenutke dobar, ali većim delom neusklađen, te završi u ćorsokaku. Taman rif krene u dobrom smeru, ali posle nekoliko taktova dođe do tačke kada ne zna da li da skrene levo ili desno, pa nastavi preko trotoara. Umesto tipičnih brejkova su tu deonice sa skoro pa flamenko gitarama, što je veoma fin detalj. Ali, generalno gledano, nema ovde ničeg specijalnog što bi fana ovog žanra nateralo da "New Breed" presluša više od jednom nedeljno. Potencijala ima, ali treba još dosta raditi na razvijanju ideja. 5/10.

"Viper Arms" su rok četvorka, aktivna od 2014. godine, a "Black Aura" im je prvi album. Odmah ću reći da je ovo laganiji (alternativni) rok kakav volim da čujem. Otprilike je kao neka mešavina novijih "Guano Apes" i umekšanih "All Ends", ali sa nekom "prljavijom" notom. Iako poletna muzika i u nekim momentima toliko pop da bi se bez problema vrtela na komercijalnim muzičkim televizijama, moram priznati da je sama sebi reklama. Koliko god voleo ekstremni metal, upravo ovakvi albumi su potrebni za stvaranje neke unutražnje ravnoteže slušaoca. Bez premišljanja dajem maksimalnu ocenu: 10/10.